Ошишани јеж

ПОРЕД НАШЕГ ПУТА У ЕВРОПУ ПОТРЕБАН ЈЕ ЗНАК: НЕ БРЖЕ OД ЖИВОТА

ративши се кући послије тромјесечног боравка у Београду похитах у читаоницу да прелистам штампу и видим шта се све дешавало на нашој политичкој сцени у овим историјским, бурним и преломним временима. Доминантна тема, то одмах пада у очи, је наш пут у Европу. И поред тога што се о томе много и свакодневно пише ситуација је доста нејасна и конфузна. Сваки лист има своје виђење и своје оцјене, зависно од политичке оријентације уредништва. Према ПОБЈЕДИ тај пут је посут ружама, Европа раширила руке и дочекује нас одушевљено и са славолуцима. У ВИЈЕСТИМА нешто другојачија слика. Не иде баш све према плану. На самом старту чело колоне, омамљено обећањима о богатству и благодетима европског живота, кренуло је жестоким темпом, неконтролисано притискајући гас до даске, па је дошло до велике јурњаве, што није прошло без тежих последица. На страницама листа ДАН тај пут у Европу виђен је сасвим друкчије. Кренуло се у невријеме, неприпремљено и неорганизовано, без јасно утврђених праваца и координата. Већ на првој већој раскрсници водичи се нису снашли, погрешно се престројили, потом кренули у нежељеном правцу па се наставило лутање, да 6и се на крају потпуно изгубљени заглавили у некој слијепој улици. Сад ни тамо ни овамо. Збуњени и дезоријентисани, обезглављени и изгладнели изгубили су вољу и на себе и на Европу. Европа, здај. 0 Европи се иначе веома много пише при чему се праве разна поређења. Има случајева, истина све мање, гдје ми још увијек донекле заостајемо, има и оних у којима смо барабар а богами и оних у којима смо ми испред њих. Ево, на примјер питање бриге о човјеку. Ту их, брат брату, шијемо за три дужине. Код њих на укупну популацију становништва долази тек 0.3 полицајаца а код на 3.3. Човјек је наша највећа вриједност што је у неколико наврата истицао лично Вуле Мараш. Или, још карактеристичнији лримјер.

Развој наунне мисли. Изражен кроз најрепрезентативнији институционални облик академије наука. Ми већ имамо двије, ЦАНУ и ДАНУ. У формирању је и трећа БАНУ. Будимљанска академија наука и ујетности. Истини за вољу вијести о оснивању ове академије ме обрадовала. Због Лала Бојичића. Лично ћу ићи да га упишем. Увелико се прича да ће ускоро бити установљена и ПАНУ. Пивљанска академија наука и умјетности. Сваког дана се очекује саопштење о оснивању САНУ. Санџачке академије наука и умјетности. У другој фази амбициозног пројекта децентрализације и демократизације научне мисли предвиђено је преношење овог пројекта у локалну самоуправу, општине, мјесна заједница и даље. Од авлије до авлије академија до академије. Листајући новине поглед ми паде и на телевизијски програм. Заинтересовах се за филмски репертоар. Углавном све по старом. Серија ХОБОТНИЦА приведена крају. Она се иначе репризира сваких шест мјесеци. Доминира криминалистички жанр. То разумије се није случајћо. Народ једноставно мора схватити да се не краде само код нас. У развијеном саијету лоповлук се легитимисао као систем живљења. Погледајте кога све вијају истражитељи. Од Кола, преко Ширака до Била и Хилари. Стива Хенкеа. Ai све је то у вези са процесом трнзиције друштвених добара у приватну својину. Службени назив тог

процеса је приватизација. Иначе народ то крсти као пљачку, отимачину и арчење народне муке. У почетку се то све одвијало по оној народној: ко прије дјевојци а онда је то комбиновано са оним: ко јачи тај... Сад је у моди један иновиран и скраћенији поступак. Која десетина грађана се скупи и потлише петицију којом обавјештава јавност да је та и та црква прешла у њихово власништво. Сјутрадан је уз помоћ Божју и Мирашеву региструју као невладину организацију. Дуго и упорно власт је тврдила да се све обавља у најбољем реду и у складу са свјетским стандардима, да постоји велика заинтересованост страног капитала и да се добијени новац користи за преструктуирање привреде. Те да дезинформације шири опозиција покушавајући безуспјешно да се домогне јефтиних политичких поена. Народ ко народ. И вјерује и не вјерује. Некако му нејасно, паре пристижу али никако да изађу на сунце. А онда ко гром из ведра неба пуче у врху владајуће коалиције. Сукобише се, челом у чело Мировић и Вујановић. Око продаје гласовитог будванског хотела Могрен. Ко да га прода, коме да ra прода и за колико да ra прода. А онда узавре и поново на тапет дођоше све дубиозе око продаје „Симо Милошевића", „Требјесе", Алуминијумског комбината. Испостави се да је мутних радњи било напретек и да је притом, како рече Ракчевић испољена велика халапљивост, грамзивост, бескрупулозност и похлепа. Ето, ни лопови више нису као што су некад били. Нестало оне крилатице: укради али остави и другима да украду. Људи се с носталгијом сјећају времена Боре, поштеног лопова. А Могрен. Е, да. Стање непомијењено. Мртва трка. Свето каже продат Могрен. Филип каже продат (мало) Морген.

Д. БОЈОВИЋ

Карикатура: Весепнн ЈАЊИЋ

типар! Година 107. НОВАСЕРИЈА Лист за сатиру и хумор ■ Уредник: Драго БОЈОВИЋ Број 72