Ошишани јеж

ПОБЕДА, РАВНА НЕРЕШЕНОМ

Еур о 200 ОЈ

1 им су Словенци про1М тив нас онако дрско и Ј бсзобразпо повели са три нула, знао сам да се ствари не могу лоше завршити! А још кад сам видео како Старац Вујадин удара шаком о дрвени стуб, потпуно сам био свестан да ћемо победити "змајчеке"! И то, молићу лепо, на њиховом неутралном терену! Али, најсигурнији сам био да нам успех не може измаћи оног трена кад је судија одсвирао крај... Тад се у мени пробудио познати српски инат! Решио сам да их просто прегазим! Одмах сам, већ на самом почетку утакмице, искључио Михајловића и на терен истрчао - са десет играча! Словенци протестују, али - џабе! Буни се и делегат. Онај четврти судија трчкара од првог и другог, па све до трећег, и нешто млатара рукама. Ја - ништа. Онда, ја хоћу да убацим у игру Дејана Станковића, уместо мана Кралза, али Словенци - ни да чују. Може било ко други, па чак и двојица резервних голмана Цицовић и Кораћ, плус и малерозни Коцић,али Деки не може! У полувремену, тражим да се замене неки наши и словеначки играчи: да код нас нређе Заховић, а да за Словенију наступе Нађ, Ђукић и Михајловић. Катанец пристаје, али тражи и новчано обештећење у еурима, на шта ми не пристајемо...

У паузи, Стојковић нуди јене, уместо еура, али то не изазива симпатије код берзанских стручњака, и цела операција пропада. Зато смо морали да се определимо на једину могућу опцију: да им дамо најмање три, а по могућству и два гола. Ја типујем на Милошевића, а придодајем му и млађаног Кежмана. Али, да би драма уопште имала смисла, треба је почети - шоком! Нађ на чистом српском опсује Рудоњу, или тако неког црнокосог Словенца, Михајловић га мрко погледа, и овај падне;..

Карикатура:

Никола ОТАШ

Судија се размаше картонима, а Старац Вујадин запљешће три пута рукама нашим играчима... Чим смо заменили Дарка Савом, пао је први гол. Дарко је на изласку са терена раширио руке и нитао Филиповића да ли то значи да он сад иде из Јувентуса, и да на његово место долази Ањелка? Онда смо им увалили и други, и то преко везе Мијатовић - Друловић. Био је то, како је касније

прокоментарисао Пижон, школски изведен шут из српског колена! Тог тренутка постало је свима јасно да оба гола висе у ваздуху, с тим што је наш висио лепше. Необуздани Саво Милошевић искористио је тренутак брзине омаленог Друловића (опет он!) и ушетао се у словеначку мрежу. То је био погодак за делиријум, јер је Саво потрчао ка публици, и само га је добро постављена ограда спасла...! Катанец је притрчао свом учитељу бата-Вујкету и молио га да им не дамо и четврти гол, јер онда се неће никад остварити она изрека да ученик треба да победи учитеља! Нађу је кренуло лоше, и Рашовић је предлагао Филиповићу да предложи Бошкову да му он лично да црвени картон, како би се наши поново залауфали, али селектор га није чуо... То је искористио Пикси и три пута шутирао преко словеначког гола, што је био знак да смо их ипак преценили! У мрклу ноћ ушли смо надмоћно у размену дресова са увек незгодним Словенцима, јер се никад не зна шта су све они спремни да ураде у мраку! Незванично, до самог закључења броја, сазнали смо да смо у тој размени дресова прошли много боље: појавио се вишак од три дреса! Како - то нико не зиа! Уосталом, само се наша победа памти! Идемо и даље...

Милован ВРЖИНЛ