Ошишани јеж

МРАК

Није да баш ништа нисам видео , али велики ми мрак био пао на очи. И не само на очи. Кажем ја то њој, а она се силно изненади. -Што то причаш мени? - каже. - Нисам ти ја мама да ми се за свашта жалиш. -Па ја се - кажем - за тко нешто и не могу мами жалити. И не жалим ти се ја. него ти предлажем да скинемо мрак. -Ју, срам те било! - подврисну она. - За шта ти мене држиш? Шта ти мислиш о мени? Шта сам ја теби? И све тако. -Добро, де - покушавам ја да унормапим ситуацију. -‘Ајде буди ти мени то што треба да будеш, само ми помози некако. Пристаде она и скинух ја ону помрчину. Убрзо се, међутим, испостави да је то, у мом случају, био само почетни мрад и да га није требало ни скидати. Почеше мени да падају на очи разни мракови сасвим друге природе, и то углавном неприродни. Све што ја видим, нисам видео. Све што чујем, нисам чуо. Што знам, не знам. Што јесте, није. Што није, јесте. -Свиће у пет - рекох једног лета, негде почетком Ивгуста, -Боже, сачувај, каквих пет, откуд може да сване у пет, знаш ли ти да дан постаје све краћи... Није помогла ни моја изјава да сам видео да свиће у пет. Неки дан потом, кренемо на пут. Воз полази у пола пет. -Е, сад ћемо да видимо да ли стварно свиће у пет! - просто се унапред обрадова што ће и овог пута бити у праву. Воз стиже на време и у пет сати стварно почеше јасно да се разазнају планине,

дрвеће, река... -Свиће! -И ти ово зовеш "свиће"! Па зар не видиш да се још не види онако како би дању требало да се види?! Мени се тад стварно смрачи. Последњи пут. Тај мрак ми нико више није могао скинути са очију. Ходао сам још неко време, тумарајући и ослањајући се на сећање, а онда скопих очи занавек. Одох у природни мрак.

Милен МИЛИВОЈЕВИЋ

Карикатура:

Борислав СТАНКОВИЋ

Карикатура:

Ранко ГУЗИНА

Суди се и невинима, али о укусима не треба расправљати. Испунили су му последњу жељу. Одмах је стрељан. Ја нисам прави Србин. Волим да путујем. Шта се буни та опозиција?! И ја сам у младости био сиромашан. Демократију немамо. Узмите нешто са роштиља. Ја сам годинама незапослен. Али волим свој посао. За њега се сумњало да је био Министар, али је ослобођен оптужбе. Србија је прегажена. Записао сам број. Hetie нам Америка диктирати! flafce нам откуцано. Дали бисмо ми њима људска права. Али они нису људи! Дијалог је био конструктиван. Штета што и они нису дошли.

Слободан СИМИЋ