Ошишани јеж

За причу -

Зорану Божовићу

НЕОБИЧНО ПИСМО

На редовној седници Владе, под тачком "Разно" прочитано је писмо следеће садржине. "Уважени господине Председниче! Јављам Вам се из установе у којој управо одрађујем казну за трамвајско джепарење. Овде, у затворској тишини, критички сам сагледао свој живот и одлучио да окренем лист, тј. да све своје физичке и интелектуалне способности ставим на располагање својој Влади. Ево, цимер ми се смеје, каже: "Немаш ти, брајко, шта да тражиш тамо, све су то превејани стручњаци”, а ја му одговарам:"па шта ако су превејани, нисам ни је од јуче, имају оно шта да науче од мене!" За почетак, шаљем Вам детаљно образложен пројекат за опоравак привреде, с посебним акцентом на приватним фирмама у власништву чланова Владе и нихових ужих и ширих фамиља. Те фирме треба да буду носиоци убрзаног развоја читаве земље. Само богата Влада може да гарантује богату земљу - то је идеја водиља мог, а искрено се надам, и Вашег програма. Ево, цимер ми се опет смеје, мисли да сам луд, али ја знам да ово писмо Hetie бити пуцањ у празно и верујем да ћемо се кроз недељу дана наћи у мом стану". У бурној и на моменте драматичној расправи, писмо је оцењено као груба провокација и злонамерна инсинуација деструктивних снага које не желе добра ни земљи, ни народу. затражене су енергичне мере, укључујући и кривично гоњење, али на крају је преовладало осећање одговорности, па је у општенационалном интересу одлучено да се одмах ступи у везу са писмописцем и да се његови предлози пажљиво проуче, На жалост, Радна група, која се повереног посла прихватила с великим ентузијазмом, убзро се суочила с непремостивим тешкоћама. Испоставило се да у Краља Петра бр. 7 нема ни трага ни гласа од Милоша Јовановића. Детаљном провером утврђено је да међу житељима главног града има давдесет особа с тим именом и презименом, али ниједна од њих није писала Влади и ниједна од њих није имала пројекат за опоравак привреде. Најтеже и најзамршеније случајеве, по правилу, решавају аматери, тако је било и овога пута, Пребирајући по пошти и скидајући најлепше марке за свог шестогодишњег унука, портир Раша набасао је на пожчутело Јовановићево писмо и, запањен, узвикнуо; "Па ово је предато 20. марта 1940!" Ето, како се, живот поиграва с људима, па и владама! Писмо упућено Влади 1940. није ситгло до ње и није узнемирипо њене министре, него је путујући шездесет година, доспело до Владе 2000. године и покварило расположење министрима који су у тој ствари потпуно невини. Чим је прошло кроз уобичајену процедуру, писмо је предато Музеју ПТТ-а и влада се вратила својим редовним активностима.

Повеља Ошишаног јежа" за пријатељство...

...Мому Бојовићу

УЧЕСНИЦИ

ЛУКА ЛАГАТОР САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА МУЗЕЈ ХУМОРА И САТИРЕ П Љ Е В Jb А OKI OFF ДшјВЈнВаЈВ Alade ш USA ООСР tgejßßO