Ошишани јеж

ХАРМОНИКАШЕВА ЉУБАВ

ПРИЧА ЈЕЖА]

Живорад Лаз и ћ

Сеоски хармоникаш Часлав Шебула грицкао је трпке мушмуле берући их са овитих грана и одмарао снагу од напорне свирке: две ноћи и један дан без изувања! У стара времена свадба се терала и дуже: почне у суботу, а заврћи се у среду, вртањем, када се свекар и свекрва поливају водом, без обзира да ли је летње или зимње време. Шебула је грицкао опору воћку пуну семена после свирке, а оладио је вруће надувене ноге у лавору. Добро је платио домаћин, било и бакшиша Г пуна недра, само шушти, али му је расположење поквари глас да је ЖанаГЖивана пала у несвес на увратини дугачке њиве де је брала пасуљ и пошто није дошла себи ни после изручене на главу целе кофе ладне воде, позвали кола итне помоћи која су је одвезла у болницу. Жана му је била и остала велика љубав, иако је њени удали за другог. Кидао се, јаукао, али напослетку је угушио у себи бол за вољеном, али љубав није могао ничим да залечи. Притаји се бољка онда се наједаред отвори као жива рана, Наиђе на бициклу Веља Бубац, прикочи и довикну: ГЈес чуо да је умрла Жана? ГКад? ђМалочас јавили из болнице. Није ни дошла свести. ГКад је сарана Г упита Шебула и придржа се за грану мушмуле да не падне, али му наједаред зазујаше уши и не чу одговор од Бупца, који одјаши на бициклу даље да селу јави смртну вест.

Шебула испљуну сажвакану воћкицу, погледа око себе: дан се смрачује, пада нека тама. Није то због сунца, не помрачује се звезда, него му мркне совест. Док је Жана била девојком, често је одлазио под прозор њене собе и тијо свирао и певушио. Она би се појавила, слушала, смешила се, понекад 6и му бацила јабуку, крушку, свилене болбоне, чоколаду, а чувши познат строг кашаљ, тргла би се и уплашено довикнула: "Бегај, иде оца!" Тако је било све до њене удаје. а онда није одлази под прозор њене нове куКе, него јој је музиком давао доказа своје љубави издалека. Она 6и у ноћи пуној месечине, појмила да је њој намењено свирање и певање Шебулино и кад би се срел пред бакалницом, где је долазила да пазари, климнула би му главом и осменула се, а Шебула је ома растолмачио да то значи: фала, срце и душу си ми зарадовао ноћаске, Тако је са Жаном водио љубав: преко ноћног концерта на хармоници. Преболео је дан некако, ноћу се често трзао питајући да ли је истинита вест коју му је бицикла саопштио Бубав, или му се причинило, можебити у сну. Рипио је из кревета и окупао се ладном водом, истрљао пешкиром, обрија новим жилетом, овлажио лице колоњском водом, обукао чисту кошуљу и стајаће одело па отишао у бакалницу и задржао се у разговору с људима, једнако се освртао не 6и ли угледао негда своју девојку, а сада туђу жену са белом платненом торбом у коју ће спустити

бакалук и свеж тек из варошке пекаре испечен лебац. Чак ни разговор о њеној изненадној и чудној смрти га не одваја од освртања, нити му гаси наду да fce ипак наићи. Ње нема, па нема, а неће се ни појавити. Купи највећу и најдебљу свећу, такву није пазарио ни за крсну славу и свебивајући се прође кроз широм отворену велику вратницу (обичај је да се капија не затвара, док се покојник не сахрани) и стаде у ред, иза људи и жена који су са цвећем и другим поклонима дошли да изјаве саучешће породици и испрате покојницу до вечне куће. Најзад уђе у велику собу пуну запевке и пламсања припаљених свећа. Лежала је у лепом растовом сандуку насмешена, нарумењених образа и усана, ни мало налик на мртваца, око усанајој титра последњи осмејак, ко да је заспала, а не умрла. Рука му је подрхтавала док је припаљивао фитиљ, спусти свећу на њене руке, једва суздржавајући јецај, па је пободе у шерпу пуну песка, а затим пружи руку њезином мужу и пригушено рече: ГСажаљевам случај. ГФала Г одговори он, намрштен, ојађен страшним и неочекиваним догађајем. Изађе у двориште препуно света и 6и одмах послужен чашицом ракије и кафом, па узевши пиће, склони се у крај, стаде поред људи који су окружили Жаниног свекра, а он је по ко зна који пут описивао последње тренутке снајуне. Пошли на њиву весела, а тамо одједаред јој припадне муке, седне

и обезнани се. Одма за болницу, изданула, а свести дошла није, ГПријатељу Г умеша се у разговор Шебула Г ако ћете да испратите Жану с музику, ја ћу ома да јавим мом оркестру да дође, Биће овде у авлији пре попа! ГОно јес је умрела млада, ал опет, дал иде да се с музику испрати удата жена? Чек да питам сина Г рече свекар и оде у кућу, а мало касније се врати и одречно махну главом. ГНишта неће да ве кошта, музикаје бесплатна Гопет ће Часлав, верујући чврсто да ће мртва, лепа младица чути његову свирку на путу до гробља. - -Јок! Г одлучно ће свекар, Ожалошћен веома хармоникаш је узео још једну ракију и склонио се у крај, сео је на неку кладу подаље од људи да би мирније мислио и те последње тренутке посветио само својој несуђеној. Стиже и поп, изнеше је из собе и положише сандук на астал, поче опело, уз нарицање, јаукање и јецаје родбине. Приплака и њен човек, сузе ко киша, брише их марамчетом и длановима и рукавом, читав пљусак из очију. И дође последње целивање Г замало да и сам приђе, ал се суздржа, тај последњи дотицај и физички опроштај припада само фамилији. Крете пратња с барјацима и венцима кроз село,пође и Часлав, али га на првој раскрсници, где поворка застаде да поп пева, ноге издадоше и он одустаде од даљег пута. Дотетурао се до куће и легао у кревет.

28