Ошишани јеж
Било како било, биће!
Душко М. Петровић
Није добро. Одавно није добро, а нарочито сада. Пола Србије штрајкује, а пола је на принудном. У Црној Гори, не да није тако, него је потпуно обрнуто: тамо је пола на принудном, а пола у штрајку. Било како било (а биће да ће нас бити, па неће знати шта је доста), у овој земљи нити ко шта ради, нити ко шта зарађује. Нико се ни за шта не хвата, осим што се евако држи свога. Једини који увек ради, који не зна за одмор, који никад не спава, једини чија је будност и озбиљност увек на нивоу историјског тренутка (и тако, ево, већ више од пола века!?) је: унутрашњи непријатељ. Кад то кажем не мислим на овог мог (мој унутрашњи непријатељ је чир на дванаестерцу), него на унутрашњег непријатеља ове и овакве власти, на оног што тако и толико провоцира и зајебава ову увек актуелну власт да је она просто принуђена да донесе Закон о борби против тероризма, Оно јест да је ова увек актуелна власт исто тако била принуђена да годинама, деценијама чак, измишља увек нове непријатеље, што спољне, што унутрашње, како би лакше држала народ у покорности, али је факат и да та иста увек актуелна власт нема више тих проблема: сад је унутрашњих непријатеља к'о плеве! Цео народ је унутрашњи непријатељ. Унутрашњи је зато што је увек био и остао овде, зато што ни од тешког живота, ни од најсуровије неслободе није побегао, _а_непријатељ је зато што воли своју земљу и своју државу. Чак и кад су у време прошлогодишњег НАТО дандарања поједини представници власти и поједини представници опозиције (будуКе власти?) склањали дупета и главе (што у бункере, што у иностранство) народ је, као унутрашњи непријатељ, једнако гласно галамио по мостовима и трговима против мрског агресора а по кућама, канцеларијама и све јавнијем превозу и против ове омрзнуте власти, која га је и довела до тога, а води га, ево, и даље. Узгред, неки много блесав унутрашњи непријатељ овај народ чим ова увек актуелна власт, и поред најбоље воље не може да схвати да то што је неко против НАТО не значи да је
за Слобу, нити то што је тај исти неко против Слобе значи да је тај за НАТО, Луд народ, што рекао покојни Рашковић, хоће неки трећи, нормалан пут. Било како било (а биће да ће нас бити, па не-ће знати шта је доста), данас и нема већег патриотизма него бити унутрашњи непријатељ овој и оваквој, увек актуелној власти. Додуше, никоме није лако, Ни овима што су баш таква увек актуелна власт, па тероришу народ, ни овима што су баш такав народ, па их власт проглашава терористима... Како не проглашава? Е, Бога ми ће те видети ви који тероришете министарство трговине захтевајући да сваког јутра можете, без редова и без стида, купити хлеб, млеко, па и уље чак(!?); ви што тероришете министарство пољопривреде тражећи сваке године гарантоване откупне цене; ви што тероришете министарство за рад и социјалну политику очекујући сваког месеца пензију, инвалиднину, дечји додатак; ви што тероришете министарство просвете мислећи да се може слободно шетати по универзитету, по улицама и трговима и искати слободе и правде; ви што тероришете нашу милу милицију окупљајући се по тргрвима око тамо неких идеја о једнакости пред законом, о праву на окупљање, о праву збора, говора и договора; ви који тероришете министарство културе стваралаштвом лишеним ода и похвала мудром руководству; ви који тероришете министраство информација објављујући по новинама, на радију и тв оно што сте видели и чули, а не оно што вам је казано да сте видели и чули; ви што тероришете републичку и савезну владу тражећи да живите као сав нормалан свет; ви што тероришете владајућу коалицију тражећи поштене изборе... Биће вам тесна врата! Нећете знати куд ћете пре. Кроз коју рупу. Преко чијег плота. Одраћете леђа, горе него да сте им у руке допали. Оставићете муда на Лћоту, Спашћете с ногу ваздан обилазећи око непрегледне каљуге, око своје и опште несреће. Било како било, биће па неће знати шта је доста.
Карикатура:
Миодраг ВЕЛИЧКОВИЋ
7