Ошишани јеж

разбојничку!" а после ће да се сажали на децу и жену па ће се заузети. Да, одмах ће рећи иследнику па ће и да га подмаже, само да те спасе. Разуме се, после ћеш му се одужити - није ситница, ишчупао те је из затвора, Крену цигани у дрва, без дозволе. Стигне их шумар, одузме им магарце. И цигани долазе код бај Миће: "Помагај, бре чербаџијо... Ти си нам и отац и мајка!” Бај Мића не пропусти да им добаци једно грлено: “Маму вам циганску, сви сте лопови..." али ће се сажалити, дограбити телефон и позвати шумску секцију; -Да ли је шумар тамо? - крешти бај Мића, тако да га чује цела чаршија, -Сунце ли ти љубим, ја сам те и поставио ја ћу те и сменити, ђубре једно, одмах да пустиш циганима магарце... Ако ти тамо дођем, направићу русвај... И кроз пет минута, ето ти га шумар, води магарце пред бај Мићину крчму. Шта да ради човек, настрану то што га је поставио, али зар и њега бај Мића није морао да спасава од буваре, једном приликом?... И цигани, обрадовани хватају уларе и у знак благодарности, стоварају дрва у крчми... Тако је Мића Арнаутче, прерастао у легенду, коју је чаршија проносила кроз град са страхопоштовањем. Он је и сам схватао да му ауторитет буја. Зато се нико није изненадио када се на заказаним изборима за народне посланике кандидовао и наш порслављени крчмар... Избори су ре припремали у ситуацији, када је већ био започео рат а када има пожар у махали, он може да стигне и до твоје куће. Влада је одрадила за свог кандидата генерала у пензији Сапунарова, Некада у младости, он је три месеца пррвео као потпоручник у локалном гарнизону и због те своје заслуге, сада је требапо да представља врховне интересе нашег града у парламенту. Месец дана пре избора, постављени кандидат стиже у фијакеру и заустави се пред окружном управом. Окружни начелник га срете љубазно и обавести га о п Р е ДУ зетим мерама. Он је био убеђен да ће овог пута комунисти бити побеђени, али је кандитатура бај Миће плашила начелника. Одлучио је да позове угледног крчмара и да се са њим мало поразговара, па и да га убеди. Послао је фијакер да га довезу, али се фијакер вратио празан. "Ја сам крчмар, човек дућанџија поручио му је бај Мића. - Не могу да напустим муштерије... Да ме неко тражи, па да ме не нађе?... А, тај Византијски, мамицу му начелничку, зашто он не дође у моју крчму?" Није се имало куд, У име врхунских интереса нације, требало је да се бај Мићи оде на ноге. И пођоше му на ноге, њих обојица - и начелник Византијски и пензионисани генерал. Руковаше се претерано љубазно и почеше да убеђују бај Мићу да одустане од своје кандитатуре. -Уствари, какве резоне имате - зафрфља седамдесетогодишњи пензионисани генерал - Какве резоне имате да се кандидујете за народног посланика? -Ја немам никакве резоне! - категорички и отворено отсече бај Мића, - Имам један шуљ и решио сам да га тамо, на клупи у парлементу протрљам... Генерал се натчовечанским напором воље уздржа. Апоплектично лице постало му је гримизно а руке су му уздрхтале. -Ви постављате ваш шуљ изнад интереса отаџбине? -А ти гледај своја посла, бре! - мирно му одговори бај Мића - Када је то тебе отаџбина узела за адвоката? ... Зар не видиш да си само гомила костију?.., И бај Мића отпоче своју предизборну агитацију. Изнајми три фијакера: у први утовари музику, у други се попе лично, а на трећи натовари једну огромну бачву вина. У тој свечаној формацији провезе се кроз цео град, заустављајући се пред сваком крчмом и на сваком тргу. Чим се гомила сакупи, пењао би се на крило фијакера и отпочињао: -Слушајте, еј ви, мамицу вам жалосну... Ја вам нећу

држати говоранцију... Ја нисам адвокат... Али, зато ви ставите руку на срце и кажите ми: сутра када вам опет одузму магарца, код кога ћете доћи? Опет ће бај Мића да вам стигне у помоћ... Је ли тако, бре, ошеколу? А сада, - и он би се обраћао двојици помоћника, који су придржавали бачву - Сипајте овде по једно вино, нека народ пије... Ваш бај Мића вас неће оставити! Тако је бај Мића био изабран за народног посланика и кроз две недеље отишао за главни град. Слику су му објавиле све новине. Бај Мића их је изрезао и залепио на зид, баш поред "Мис - 1929 године". Крчма се сада пунила све више и више... Као посланик се није покондирио. Наставио је да ослобађа магарце. Правио је чак и веће услуге. Дошао му је некакав измучени сељак и заридао на сав глас: -Бај Мићо, дете су ми ухапсили, Види тамо!... Народни посланик би га прво ватрено испсовао, не толико због мржње, него да 6и повећао интимност а после псовања би му узео 20.000 лева да "подмаже где треба" да 6и можда пустили ухапшеног. Кроз недељу дана би рекао оцу; -Много је заглибио твој син. Судиће му. Хтели су и тебе да ухапсе, једва сам те истргао. Ко те је терао да рађаш таквог сина, комунисту... У Народној скупштини бај Мића је ћутао. Шта има да прича, нека говоре адвокати. За њега је било важно да је посланик. Када се гласа, гласао је. Подижу ли и други руке и он 6и подигао своју. Зашто да не подигне? Зар није плаћен!? И бај Мића је гласао за одлазак немаца и за објаву рата. Али, догађаји су се развијали тако да се једног јутра бај Мића пробудио шупљег носа. По улицама су се кретали ослобођени политички затвореници и партизани, који су сишли са планина... И као судбина често воли да се шали, ухапсили су ra цигани, баш они, којима је ослобађао магарце. Кроз недељу дана послали су га за престоницу. Тамо се држало суђење народним посланицима. Тамо је требало да се јави и бај Мића. Сав у зноју, пребледео, подигао се са оптуженичке клупе. Постављали су му питање за питањем, на која је одговарао збркано и дрхтавим гласом. Народни тужилац га је погледао дугим погледом и упитао: -Е, кажите, ви сте гласали за увлачење Бугарске у рат. Какви су били ваши резони?... Када је чуо ову реч, бај Мића се сетио оног фаталног сусрета са генералом, уздахнуо и заплакао! -Тако ти и треба, будалчино! Тако и треба, говедо! - и почео се ударати песницама у главу. - Што се ниси бавио крчмом и мезелуцима... Сада би генерал омастио уже, а не ти! Он се већ уписао у "звенаре" и опет ће са фронтовцима доћи на власт. Е,Товедо, говедо... Па барем да сам говорио, да сам узимао реч... Само сам једном подигао руку... Уплаканих очију обратио се тужиоцима: Молим вас, опростите ми! Сутра ће, можда и вама да треба бај Мића... Зашто и вама да не помогнем? Зар човек не живи зато да ради, да се разуме са другима, да заради, да буде сит и гаји дечицу, па ће и друштво да иде напред... Зар сам ја гори од других?... Али, тако је испало, да бај Мића више није ником помогао. Напротив, заљуљао се на ужету и нико од оних, којима је спасавао магарце, нису му испили ни чашицу за "Бог да га прости!" јер су били заузети испијајући здравице за народну власт... /с б угарског превео Милош Тасић/

33