Ошишани јеж

имали смо национални доходак неколико хиљада долара по глави становника. Од кад нас они поновише да те Бог сачува, бомбу или ракету по глави становника. Вала, да мије да им икад ишта радимо, литгте оне бизе, где би ми били горе а они доље... Овако шта је ту је, а телевизију ми не спомињи. Ја је гледам искључиво у нади да се може појавити Садам Хусеин. Он једини боље од нас зна све чари новог свјетског поретка. Тачно видим да му је да ухвати онога Клинтона би га претворио у Монику, бар на кратко. Тај Бил је бре опасан ко пит бул теријер у сезони парења, а судећи по вијестима, њему је увјек сезона. Тек се видјело шта значи оно "нови" кад су почели да му суде због некаква пушења. Кад је он осјетио да оно у "оралном" кабинету може да се закомпликује, ријеши да се запуши и на другим мјестима, како би им развукао снаге и дим у диму угушио. Тако је истога дана извезао веће количине Новог свјетског поретка у Ирак. Једнократну помоћ је упутио и Судану и Авганистану. Варали смо се кад смо мислили да је тиме то са пушењем готово. Превидјели смо да је пушење болест зависности, па се и код нас запушило по стандардима новог светског поретка. Сад бар знамо шта се може десити због пушења, али је тајна шта.све може да нас снађе после оволикога лизања.

Владислав ВЛАХОВИЋ

Карикатура:

Дарко ДРЉЕВИЋ

ОМРКЛИЦЕ

Ово је време омрклица Ат пропет над чемерним летописом Ноћ као вражја заноктица Кондири из којих су преци пили вино Пили вино и маштали о птицама Тешили се шумским зеленилом Бревијаром брзоплетог ветра Шкољком глуве месечине Ово је време набораних ћуди Иза њих се крију намере љубавника Успламтеле као плима лета Као ничија магла Као свачија рука Као цилик преплашених срна Као река што је у венама заноћила И у моме језику објутрила Ово је време кад се не пишу писма Садевају се памћења Досољава умор Небо је тмурно у оку сиромаха А тмурно небо не пружа олакшице Туче ноћ по стаклима домова Туче и ноћас као што је увек тукла По светлу и речима Ово је време окрутних демона Једу јабуке из корпе од забринутог прућа Једу и нашу џигерицу Дрхтимр пред њима као трсје у риту Као рит у посусталој реченици Не можемо сметове разгрнути с пута На непуту добро коње оседлајмо!

Жарко ЂУРОВИЋ