Ошишани јеж

ПОЕЖИЈА УМЕСТО ПЕСМЕ (ДАЈЕМ РЕЧ)

Дајем реч да hy подржати нерад криминал корупцију незнање јавашлук силовање... Учинићу све да они који имају имају више који немају немају ништа. Трудићу се да сваки дан буде гори од претходног да цене расту плате падају. Да се што мање' рађају деца а што више умире да из земље нико не сме да у земљу нико не може. Да је што више незапослених да запослени немају шта да раде.. Да нема хлеба шећера зејтина меса млека... Да нема ништа али има мене јер Ја сам ваш председнички кандидат и другог кандидата немате. И то није све ДАЈЕМ РЕЧ биће још горе.

Русомир Д. АРСИЋ

БЛУДНИ СИН

Јеретици и вештице, У отпору народ скаче, Дошло време за вешала, За стрељање и ломаче. Сачувати праву веру Бога Маркса и Лењина, И спаситии Бога Оца Од освете блудног сина. Или стрељан, ил обешен, Ил згорео на ломачи, Блудни син he бар сазнати: Не сме с оцем да се качи. Па нек онда и сам види Да л’ му више отпор вреди, Метак, омча и ломача Или оца да наследи.

Растко ЗАКИЋ

ВРЕМЕ

Просу се време ко просо Дрхте му дрхте колена Подсећа на старца босог И на мирис сувог полена Време се у меморији крије Затвори за собом врата По њему сабласном ријем Померам му тешка клатна Време кроз вене кружи Палаца ко змија љута Дува ко ветар јужни Свикао да увек лута Просу се време ко просо Једва га дозива ум Ено га замако косом Трчи низ гладни друм!

Жарко ЂУРОВИЋ

ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА

Ових дана, пред изборе, док припреме задње теку, званичници на све стране маказама врпце секу. С много помпе дарују нам један сокак, пола моста, темељ нове спортске хале, а ми скромни па нам доста, Али они ту не стају, важна им је наша срећа, пљуште разна обећања, помињу се чуда већа. Стамбене ће зграде дићи, велелепне к’о палате, стару штедњу са каматом планирају да нам врате. А избори када прођу, од безбројних бајних чуда добићемо засигурно само - муда од лабуда!

Ђокица МИЉКОВИЋ

СРПСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО "ОПОЗИЦИЈА"

(По Ј.Ј. Змају) Вежбали су, вежбали, од среде до петка, ал’ се нису макли даље од почетка. Ништа више не увежба хорска дружба та, него што је и пре знала: ја па ја, ја па ја!...

Светомир МОМИЋ