Ошишани јеж

КР И ЗН И ШТ а Б

Радивоје БОЈИЧИЋ

Кад смо оно срушили највећег Србина од погибије цара Лазара до 5. октобра текуКе године, задржао се ја мало. Поседео с друштвом у ћошку. Кад смо попили по једну, па још по једну, па још по једну и ни једну више, па још по једну, ла да се иде, па још по једну јер се нећемо разилазити а да је не викнем туру, па још по једну и још, ко зна колико, некако се довучем до куће. Звоним, нико не отвара. Лупам. Тада се по ко зна који пут оствари оно што је записано у књигама нашим староставним. Ко лупа, отвориће му се! -Шта хоћеш ти! учинило ми седа ме пита жена која ми беше отворила. -Како, шта хоћу. Хоћу да уђем у своју кућу! v ч ' Направивши мимоход, уђем право у дневну, и поред тога што је већ бипо оно доба дана када би ми много више одговарала спаваћа соба. Тамо су, на моје појединачно изненађење налазили: моја ташта, моја љубавница, моја жена, комшија Сима, којима је било за)едничко то што су ме мрзели са дна својих дубокох душа, и тројица неких за које ни данас не бих могао да кажем са каквим су се

осећањима односили према мени. Један што се представио као Коштуничин изасланик. један који ми је рекао да га шаље ОЕБС и један који је само ћутао. -Шта |е овоl - узвикнуо сам колико ме је грло носилр.-Ко сте ви? На ово питање испрси се моја ташта која ми је рекла да јој је припало у част да председава овим скупом јер је најстарија међу присутнима, и рече: -Господине, 'ми смо кризни штаб. Преузели смо урављање над овом кућом, а од тебе

захтевамо да поднесеш оставку и одмах напустиш ово место. -Чекајте, па ово је.

Три тачке на крају горње незавршене реченице најбоље говоре да сам грубо прекинут. ■ -Доста је било твога. Кризни штаб захтева да се из ових стопа повучеш! - узвикну моја жена, којој се придружила и моја љубавница речима:Ти, напоље из ове куће, јер си аут и кад си у кући! Пошто сам схватио да ми у том тренутку не иде са женама, обратио сам се оном господину који се представио као Коштуничин представник.' -Господине, - рекао сам, -да ли је ово оно.

У том тренутку угледао сам му лице које је било жуто, док се његов поглед косио са мојим, из

чега сам могао да извучем једино правилан закључак да је он представник кинеске националне мањине у И лове YU. -Ђианг Ђинђић! Кризни штаб једнако . револуционарни - представио се Кинез и уз љубазан осмех , показао ми врата. Пошто су на мене навалили и остали, једино што ми је пошло за руком било је да се грчевито ухватим за оног представника ОЕБС-а. ■ -А сад ти не смета ОЕБС! - осветољубиво ми је прозборио онај добри човек гурајући ме из куће. -Ја као посматрач ти поручујем да ми се склањаш с очију. Једино у шта сам још полагао наду био је онај који је у овој причи добио улогучовека који само ћути. Кад сам му упутио један молећиви поглед, он је само слегао раменима, дословно се.држећи своје улоге. Онда рам се нашао на улици. Обратио сам јој се за помоћ, јер улица је још једина која је расположена да решава наше нагомилане проблеме. Обећано ми је да ће се учинити све што се буде могло. За то време,кризни штаб је из мог стана износио и људство и материјал. А мени су оставили да изнесем горе на'ведено. 13