Ошишани јеж

3 А СЛУГЕ

Радивоје Бојичић

У великој је журби, нервозан је и стално погледује на сат. Типичан српски јапи. Или краће - апи. Али, захваљујући на поклоњеној прелазној оцени и уручујући донатору двојке коверат са угрвореном свотом, која he његовог меса месо одвести у , следећи разред, гузоњиног сина неће пропустити да каже како ово не схвата само као свој, него је то и.успех његовог сина као и осталих субјеката наше просвете од Ћирила и.Метбдија, па преко Вука и Доситеја до данас и овде. Кад је видиш, рекао би да она ништа не схвата. Типична наша пинкуша. Међутим, кад је чујеш како каже да комплимент који јој је упућен никако не схвата каопр!изнање себи, нећо пре свега фризеру, козметичару, маникиру, педикиру, кројачу и осталим припадницима екипе која води рачуна о њеном изгдеду, постаје ти јасно како она баш и не припада оном људском соју који не види даље од носа, макар тај нос био и прћаст. Савест нашег друштва. Тћпичан клан Удружења, Ако прочиташ нешто његово, што можеш једино под принудом, уценом или за неку велику опкладу,' сигуран си да тај може бити писац само у земљи у којој још тек ретки појединци немају своју књигу. Али, кад тај добије важну' књижевну награду, он he обавезно рећи како то нризнање никако не припада њему, него да га можда и више од њега заслужује његов издавач који је и у ова времена што књизи никако не иду на руку смогао снаге да штампа његов рукопис, рецензенту који је у океану нових наслова препознао његово дело, супрузи која га је разумела као писца коме је дала предност над њим као мушкарцем, и, пре свих, читаоцима који му враћају веру у сврху

и смисао саме књижевности. Воли земљу. Типичан наш патриота. Док је трајало бомбардовање није излазио из земље. Напротив, налазио сеФа безбедних триста метара испод површине миле нам отаџбине. ■ Али, кад су-почела да пљуште одликовања, у свим његовим изјавама свако се могао уверити да овако бројна одликовања он уопште не сматра само својима, већ да их доживљава и као признање онима који су погинули, онима који су рањени, онима који су остали без крова над главом, као и онима који су све време билн у првим борбним редбвима. Кад је рушење у питању, прави смо неимари„ -

Типичан наш неимар. Да нисмо вечито у рату, доказују отварања подигнутог срушеног. Као што су то мостови, на пример. И док се са свих страна чују овације и повици живео и пошто неимари изговоре оно ’ наше чувено.да мостови спајају људе, приближавају обале, а омогућавају и други несметан проток људи, идеја и капитала, наш пресецник свечаних врпци ће још -додати да заслуге за ово пуштање моста у спајање људи, приближавање обала и други несметан проток људи, идеја и капитала, не припадају само њему, него да их подједнако заслужују и други учесници у овим догађајима. _ Нашу историју праве појединци. Типшган наш историјски поједицац. Када је срушен 'српски двадесети век, тачно се видело ко је' најзаслужнији за све што нам се : више неће догађати. Таман кад смо помислили да he се овога пута знатикоји је од нас учинио ово, после избављења Јевреја- из египатског ропства, највеће добро дело од кад се добра дела уопште евидентирају, јавили су се наши учинитељи, објашњавајући нам како за то нису заслужни они, него је то учинио читав народ, коме су се они и багери само придружили. На крају, типични ми. Па кад наш човек види за шта је све заслужан, како му са свих страна пљуште признања, како сс са њим не дели само зло, него и добро, не може, а да не буде срећан и не узвикне. како никако не може допустити да се cpeha приписује њему у заслугу него да он никада не би могао бити срећан да му у томе нису помогли сви они који су се до сада, који се сада и које ће се убудуће утркивати да га усреће.

.Карикатура:

М.Ђерлек

10