Ошишани јеж

У ОВОЈ ЗЕМЉИ НИКО НЕЋЕ ДА ЧУВА ГОВЕДА

Црногорске политичке (не)прилике

Драго БојовиЕ

Кад се десио онај' септембарски изборни земљотрес у Србији, овдје се добио утисак да је хипоцентар испод саме Подгорице. Политичка контузованост и парализа била је потпуна и тешко је било установнти да лн је више погодила ове на власти или оне у опозицији. И једни, и други су своје стратешке планове правили у чврстом увјереШу да ће Слобо на Дедишу царовати бар још осам година. Сад је све пало у воду и отуда општа конфузија и пометња. Дани пролазе, а ‘ од званичника се нико не изјашњава. Народ збуњен, а нико да му каже да ли да се радује, да ли да тугује... А да сам нешто предузме боји се истрчаће пред руду, па ће ra то, као и много пута раније, дебело коштати. Истина, ту и тамо појави се у јавности н по неки политичар, по правилу они из другог плана, који уопштено и магловито износе неке страначке преокупације. Чак и ови из владајуће коалиције свирају по неким страначким партитурама. ”Води ли ико овдје рачуна о интереснма државе”, пита се изнервирани Михаило Радојичић - Шок. Свако, каже, гледа себе; Црна Горо, ко те јебе”. Да су ствари постале озбиљне види се и по томе што јс новопечени отац нације Јеврем Брковић нашао за потребно да реагује. Њега је узнемирила појава малодушности и колеблшвости код неких виђенијих актера актуелног црногорског политичког курса, а то бн у овом истОријски преломном тренутку могло озбиљно да угрози сјајне резулт&те постигнуте у редефинисању државно-правног статуса. Јевремову бојазан нзазивају Свето Маровић и Филип Вујановић. који су, очас Срби, очас Црногорци. ”Не може се, мој Филипе, и уз гусле, и уз дипле”. То ra је, каже Јешо, научила његова мајка Горка. Па сад, у њено врнјеме могуће да је било тако, али данас сигурно није. Еластичност и флексибилност, ту нову особнну наших политичара најбоље је дефинисао Новак Килибарда: "Политичар који- није спреман да

сваког дана мијења својс мишљење, нека иде да чува говеда”. Академик Жарко Ћуровић је прије неколико годнна за пјесму Пресвлакачи проглашен за сатиричара године. Можда Јеврем, због вишегодишњег самоизгнанства у њихову лијегц', није примјетио да су овдје двостолицаши и превртачн већ створилн респектабилну традицију. Уосталом. ми смо земља која има конвертаниблну валуту, а вјерских и националних конвертита има у посљедње вријеме колико хоћеш. Друштво је у транзицији. Ипак. све ово што се дешавало на црногорској плуралнстичкој сценн прије 5. октобра, кад су потопљене задње наде да би се некако могао сачувати статус кво, досад није виђено. На страначким раскрсницама стварала се неопнсива гужва. Претрчавало се и на црвено. Кад се, ситуација мало разбистрила прекомпонована политичка позорница није се мргла препознати. Перовић уз Ћукановића, Шбћ уз ЖЈгжића, Жижић уз Ђинђу и Батића. Народ посматра перестројку и у чуду се крсти. Не би се могло рећи да је много збуњен или изненађен. А поготово не разочаран. Уствари, поштено говорећи, нфе ништа ни очекивао. Од добитака се већ одавно одвикао. На губитке огуглао. Па ипак, нешто му није свеједно. Повријеђена му је сујета. Колико до јуче били светионик Балкана, узор Југоисточноф Европи у развијању демократских и економских реформи и европских и трансатланских пнтеграцпја. Били центар. Овдје се долазило ко на ћабу. А сад: нико да наврати; макар и у пролазу. Једини европски угледник који нас је посјетно у посљедња два мјесеца био је Милорад Додик. Још нешто људи никако не могу да схвате. До јуче имали предсједника кога у свијету нико није признавао, лише Црне Горе. Сад добили предсједника кога признаје читав свнјет, лише Црне Горе.

1 ■ Лист за сатиру и хумор Уредник: Драго БОЈОВИЋ :V ш - ~г-'Г Г одина 107. НОВА СЕРИЈА Број 78