Ошишани јеж

БИЗНИСМЕН

ГГРТ/fiTF

Нисам ја одувек био богат, мој буразере. Требало је све ово зарадити. Упамти шта hy ти рећи, најважнија ствар на свету је стрпљење. Све ово што видиш око себе зарадило је моје стрпљење. Почео сам ни из чега. Нисам имао буквално ни за хлеб. И баш око хлеба је и почело. Увек сам долазио међу првима, заузимао ред и успевао да добијем тада допуштене две векне јефтинијег хлеба. Пошто сам имао довољно времена, ја сам поново стајао у ред и закаснелим муштеријама за скромну суму уступао своје место. Тада сам открио своју до тада скривену особину: стрпљење. Ускоро ми се пружила прилика да опробам новооткривену особину. Почеле су са радом приватне банке које су давале огромне камате на све улоге. Бескрајни су били редови заинтересованих и узбуђених штедиша који су преко ноћи желели да постану богати. Ја сам редовно стајао у реду, и када бих био сасвим близу шалтера, своје место сам продавао неком грозничавом штедиши.

Међутим, право време је тек долазило. Приватне банке су почеле да пропадају, и још већи су били редови престрављених штедшпа који су пошто-пото хтели да подигну своје уштеђевине. Ту се тек нису залиле паре за место близу шалтера. После тога сам се преоријентисао на амбасаде. Гомиле младих људи чекали су данима за исељеничке визе. Место близу врата амбасаде представљало је право благо, па сам га ја тако и наплаћивао. Хиперинфлација је била моје златно доба. Редови у банкама су били велики, инфлацнја још већа, тако да су људи губили целу плату чекајући да је подигну. За место пред шалтером давало се и пола плате. Тако сам стекао почетни капнтал. Од тада радим на велико. Запослио сам неке доконе момке и распоредио их на стратешке тачке. Данас ја продајем места у свим редовима Србије, од шећера и уља, преко бензина, до уписа на факултет и плаћање пореза. Кажем ти ја, буразере, ово је идеална земља за бизнис. Само треба имати стрпљења. Карикатура:

Р. Гузина