Ошишани јеж

ЧЕКАЈУЋИ ГАДОА

Комшија је чак и децу по сокаку знао да појури кад би у дечјој игри поменули име новог Председника. А старијима, нама је нану нанину протеклу деценију. Ми па ми, ми па ми. А кратак у памети ко Мратињски дани. Ухватио се у коло са њима на време, динар порезе на фирму није платио од оснивања а камоли остало, Искрено речено, мангупи му са рекетом поједоше уши, али су то били његови општински мафијаши а не моји. Најзад ми је натрчао. Тек што је стари, његов Председник, признао пораз, на огуљену телевизију појави се више дезинформација него вест. Да је Бивши можда већ емигрирао у Русију, Кину, а можда је и у бункерима у околино Бора. Тек да код куће није и не сме да буде. Ту ми сине да и ја овом мом наплатим мало политичке камате за предходни период. Жени кажем шта смерам, Она ме прво укори, па напосле невољно пристаде. Седосмо у предсобље поред телефона, она окрете, па кад се комшија упеца, жена изломи мало глас на београдски: -Ало... ало, овде кабинет начелника Делибашића... Сачекајте моменат... Тутну ми слушалицу у руке и оде у собу да се исмеје. Ја окрену нулу једно два три пута као да примам везу, затегну јабучицу на гркљану и развеза: -Ало, овде одељење пет Државне безбедности. - Преко слушалице комшији пљувачка сиђе у једњак. - Ви сте Стеван Величковић?

-Да! -Знате шта, господине Величковићу? Вама смо доделили један врло важан и деликатан задатак који је у интересу целе земље. Не бојте се, овај разговор нико не може да прислушкује, зато вас и зовемо овом везом. Код вас ћемо морати да у неколико наредних дана склонимо вашег и нашег Председника док ми управо предузимамо мере да поново успоставимо нашу власт. Вас смо изабрали као доказаног патриоту и родољуба и зато што сте у провиндији па ће бити лакше да га сачувамо, Из слушалице је само допирало: -Да... да...у реду. -Дошли смо до сазнања да имате и џип. Председника ћемо да довеземо код вас у исто таквом да не побудимо сумњу а ви ваш држите у гаражи као неисправног. Ако вам се ја не јавим у наредна два дана, ви се обавезно јавите... И ту му ја издиктирам београдски позивни и седам цифара за телефон, прве које ми падоше на памет. -Ако вам се будем јавно, значи да је све у реду и да се операција не отказује. У противном, ако се неко други јави и каже да је веза погрешна, значи да смо поражени. Ви нипошто не казујте ко зове. Наши људи су већ ту и код вас купују реш печен хлеба као лозпнку. Да вас не упозоравам да о овоме ником ни речи, у противном... и ту му ја спустим слушалицу. Приђем прозору и провирим. Комшија Стева излете у двориште и поче да се осврће на све стране. На видику, ко за инат, нико. Крену и замаче иза угла према радњн. Увече, погасише светла још за кокошке. Ујутру ме жена рано пстера да купим леба. Код комшије, у радњи, прерасподела посла. Од детета што је сирото годинама радило непријављено, ни трага. Комшнница Зорка прппасала кецељу, па, док купцима додаје робу, стално погледа на врата. У том у радњу улете и комшија Стева. На њему ново одело, у црвену кравату убодене две златне нгле, свеже обријан. А нервозан до неба. Даде миг Зорки, она само слеже раменима. Погледам по рафу, хлеб све реш. Одемо други дан, ја и жена, на кафу. Комшија, земља га не држи. Телефон звони, као из ината, а све у вези трговнне. На сваку звоњаву Стева скаче као додола, па кад заврши и седне, отхукне. Као да има унутрашњи немир. Пијем кафу без шећера и сладим се: -Комшо, где ти је џип? - убодо ја тему. -У квару је, отишле му карике - п ућута. Хтедо још нешто да подиванимо, али бадава. Шта је урадио те вечери, у везн позива, то само он зна. Но да ново одело још не скпда, то видим. Чека, има човек право да се нада. И њему he ваљда да дође.

Драган Матејић

НИНУС-ПЛУС

• Отишао сам на онај свет. Враћам се одмах. Пацијент са реанимације. • Погинуле смо ставили у лимене сандуке. То су наше оклопне јединице. • Мене може свако да замени. Ја сам нико и ништа. • Прошао сам пола града да бих пронашао одговарајући лек. То је најбољи доказ да је шетња добра за здравље. •Жртва не зна где јој је дупе, а где јој је глава. Али не зна ни где су јој: срце, бубрези, јетра. •Непријатељ је имао више ратннх злочинаца од нас. То је још један доказ да ми не идемо на квантитет, него на квалитет! •Дракула је живи доказ да и у ковчегу може грофовски да се живи. • Непријатељ је повукао подмукао потез. Предао се без борбе. • Купујем све што је смешно. Озбиљан купац. • Судија је подмићен са обе стране. То гарантује поштено суђење.

Нинус Несторовић