Ошишани јеж

ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК

Од раног јутра ка аеродрому се кретала непрегледна колона људи. Аеродромска зграда већ одавно била је дупке пуна раздраганог народа. На све стране виориле су се заставе. На писти се играло коло. -Кад стиже? - распитивао се бркајлија са качкетом. -Само што није! - добацио је у пролазу кривоноги чикица, поносно истичући транспарент на коме је била исписана порука добродошлице. -Ми из Организационог одбора добили смо информацију да стиже по реду вожње. - миран је био човек са лептир машном. -Јао мајко кад сам и ово дочекала! брисала је сузе крајем мараме дебељушкаста жена са мини валом. -То се могло и претпоставити - мрмљао је средњовечни члан академије наука зачешавајући ћелу. -Ма знао сам, људи! Знао сам да се једном мора вратити. Па ово је његова земља. Ту су му сви преци живели - уверавао је присутне младић обучен у народну ношњу. -Какав му је само отац био! - огласи се бркајлија поново -А оне стоке га протераше ко да није нашег рода. -Злочинци, изроди! - дрекну чичица са транспарентом. -Чула сам да му је син много леп - рече сетно шатирана тинејџерка. -Него шта! Права момчина! Послали ми за празник породичну фотографију, исти деда, ја кад вам кажем! - рече момак у народној ношњи. -Ма људи, дал he га ови гадови пустити да уђе без пасоша? - био је забринут човек у радничком комбинезону. -Мораће, прошло је њихово! - намргодио се бркајлија стежући шаке у песнице. Доста су они нас терорисали! -У праву сте. Имамо информацију да he све бити у реду - рече представник Организационог одбора. -Да не оборе авион? - запита се наглас жена са мини валом. -Ха! - презриво каза средовечни господин. - Види се да сте неупућени. Војска је од синоћ прешла на нашу страну. Рекли су да више неће служити ненародном режиму. -Прешла је и полиција - додаде шатирана девојка. -Hero шта ће него да пређу! - узвикну чичица са транспарентом. - Па не могу ни они против народа!

-Народе, тишина, да чујемо! -Јутрос око пет ујутру онај њихов побего из земље! Аеродромским холом завлада хистерија. -А она његова - покушавао је да надјача дреку младић у народној ношњи - јел и она отишла? -И она! Сад јавили! Просторију запљусну нови талас одушевљења. -Да Бог да се никад не вратили! - прокуну жена са мини валом. -Hehe, неће - рече убеђено члан Организационог одбора. - Не би им народ то дозволио. -Браћо, браћо! - викнуо је из свег гласа бркајлија показујући прстом у небо - Ево га слеће! Маса похрли ка улазу. -Ово је историјски тренутак. - рече свечано академик.

Бојан Љубеновић

Каћнкатура:]

:М.ЂерЈlек

По Матеји...

Затвореници су једночелијска бића. Гравитација ни сељаке не привлачи више Какав болесни ум, код оног без мозга. Кад плаћате главом, и дупе најебе. И луди су збуњени. Заостали смо у развоју. За нама је једино двадесети век. Нема више Слобе. Сад може свако да нас бије.

Драган Матејић