О гајењу пиварског јечма

I ПОД КОЈИМ КЛИМАТСКИМ УСЛОВИМА МОЖЕ ЈЕЧАМ ДА УСПЕВА?

Србија је подесна за гајење најизврснијег „пиварског“ јечма. Хпл>ћду и више метара високо на планинама успева четвореди јечам; он подноси и најјачу зиму, али ми овде нећемо њега узимати за мерило нашем циљу. Ми ћемо овде имати у виду поглавито двореди јечам, као најбољи материјал за производњу пива. Двореди јечам већ је осетљивији; он не може у поменутој висини да напредује; он би тамо измрзнуо; он већ захтева блажије поднебије; он најбоље успева и најразвијеније зрно рађа у оним пределима и на оним висинама, на којима може ј&а да успева винова лоза. То је најбоље и најсигурније мерило: под којим климатским условима у опште, може да успева добар деореди јечам за производњу пива. Изузетак чине сувље, топлије године, у којима може двореди јечам да буде изврстан и у иначе хладшгјим и већим влажним талозима подложним пределима, као што је Енглеска, Пробстај и др. Поднебије или клима, и време преко године, много упливишу на прпиос јечма у опште, а по-