О гајењу пиварског јечма

40

главито на квалитет зрна. У влажној клими и влажним годинама, јечам се бујно развија у стабло и лишће; и плевица му бива дебља, што услову доброг „пиварског“ јечма не одговара, као што је из раније познато; а како јечам у бујнијем порасту хоће лако и да полеже,хоће неједнако да се развија и неједнако да сазрева, у ком случају и зрно бива лошије, хоће лако да ухвати бућулт да се уквари. С друге стране опет, ако у сазревању настане јака жега, онда зрно не може потпуно да се развије. Велику трајну влагу не подноси двореди јечам нп у земљи, ни на себи, нн у цвету, ни у зрењу. Најбоље успева, кад је време топло, а умерено влажно. Што се пак положаја тиче, јечмиште треба да је довољно изложено сунцу, јер јечам не воле хладовину; у хладовини хоће да полеже и бпва чланковит. Долински јечмовп бољи су за пропзводњу ппва: али тиме нпје речено, да и планински јечмови нису добри за ту циљ, само су долинскп бољи, а узрок томе, објаснићемо мало доцније.

II НА КАКВОЈ ЗЕМЉИ НАЈБОЉЕ УСПЕВА ЈЕЧАМ?

Док четворедп п шестореди јечмовп још врло добро успевају на песковптој пловачи, и на иловачастој пескуши, дотле двореди јечам већ бољу