О гајењу пиварског јечма

добро развдјен рбд, па ма све остале прилике и најподесније биле. Стара је, али на искуству добро основана изрека: „Какво семе, такав и рбд“; зато треба на тријеру, или још боље на центрифуги, пробрати семе, па само оно најкрупније узетп за сејање. Јечам he моћи само онда бујно и снажно порашћивати и добрим родом уродити, ако се пз темеља, ако се, дакле, јошуклијању снажно почне развијати. Што је зрно крупније, то he у њему бити и клица снажнија. Од крупног зрна, дакле, може и крупан принос бити. Ако би се приметило, или, ако би се баш само и посумњало, да је семе „сњетно“, или „гарно“, онда га, пре сејања, треба натопити у води, у коју се успе сумпорне киселине. На 100 литара воде, треба узети 3 /i килограма енглеске сумпорне киселине. У овом раствору треба семе да стоји 12 часова. Тај раствор не ремети клицавост у јечменом зрну, као плави камен, а сигурно поништава семе од сњети и гари, које се на зрну налази и које би се са зрном заједно посејало. После поменутог времена треба семе извадити, мало га просушити, па га онда посејати. Натапање семена у циљу да пре проклија, није потребно, јер јечмено зрно само по себи и брзо и лако клпја. У колико упливише добра и добро спремљена земља на добар производ, још више —■ рекли би упливише и добро изабрана, за дотичне местне прилике подесна одлика јечма. У копико, дакле,_ овај избор одлике буде подесније, срећније испао,

0 ГАЈЕЊУ ЈЕЧМА 4.