О гајењу пиварског јечма

шиле. Кад га не би преваљали, онда би. што-но реч, „измрзао“ и много се проредио. Што неки препоручују, као неки впд неге, да се млад јечам предрља пре, но-што наступи класање, док је клас још у срцу скривен, а у циљу „бољега развитка и бујнијега пораста“ као што они веле ми то, на основу искуства, не налазимо за потребно, шта више, ми од тога одвраћамо наше земљораднике, јер би они тим дрљањем могли свој лепо поникао јочам више оштетити, но-што би га у развптку потпомогли. ТТТто би јечам полегао, то би могло доћи од прејаког ђубрења незрелилх стајским ђубретом; на тако ђубреној њиви, развио би сеЈечам пребујно у стабло и лишће, па би му онда, ако би за време класања наступило много кишно време, класје претегло, јер нема довољно чврстине да се круто одржи. Да осигурамо јечам од полегања, бар с наше стране: треба га сејати на врсте, треба га сејати раније, не треба га ђубрити скорашњим, несагорелим стајским ђубретом, па онда треба изабрати круће одлике, које лако не полежу. А ако би јечам полегао само усљsд плахе кише, он he се, према околностима, опет и подићп.

58