О гајењу пиварског јечма

65

брашњаво, а да није стакласто. Разуме се, да се п у најбољем јечму нађу и стакласта и полубрашњава зрна; то не може другче ни да буде, то се не може избећи; али, у колико у једној извесној количини, у једној гомили, буде више брашњавих и полубрашњавих зрна, у толико је боља роба за производњу иива. У добром пиварском јечму налазимо 10 —15% сасвим брашњавих, 55 —'75 0 /о полубрашњавих и до 25% стакластих зрна. Ако има више од 25% стаклаотих зрна, знак је, да је јечам био посејан на тешкој глинуши, да је земља била ђубрена овчим или скорашњим стајским ђубретом и да је овршен пре, но-што је у стбгу потпуно преврео. Доходак или прпнос у зрну од дворедог јечма, врло је неједнак и зависи понајпре од годишњег времена. Та је разлика голема и мења се између 10 —59 хектолитара (600 —3800 килограма) по хектару. И сламе се према томе добија 1500 —3000 килограма. Од четворедог пак добија се 15 —25 хектолитара (900 —1500 килограма) зрна и 1000 —2300 килограма сламе.

Довде је била реч у главноме о сејању и приносу јњрог дворедог јечма, као наш главни циљ, а четвореди смо само узгред споменупи, јер се он за производњу пива не тражи, и узима само у случају највеће нужде. Али целине ради, ми ћемо овде да напоменемо и озими шесторедијечам , који смо са осталим врстама и одликама описали

0 ГАЈЕЊУ ЈЕЧМА 5