О гајењу пиварског јечма

70

мале сличице поред увећаних слика. „Мешинар“ зове се зато, што на ногама има мале мехове. Он живи задружно на јечменом класу, ciime га док је још млад, и усљед тога остаје зрно „штуро“, празно. Средства против ове ситне бубиде немамо, јер ако би их и стресли с једног класа, оне би слетиле на други, отпочеле би и тамо да кваре, па би онда од једног зла, направили и друго, још горе. Трчуљак* (скочибуба). То је 14 милиметара дугачка, тамно-црна бг/ба, која се преко дана скрива у земљи под грудама, а ноћу се диже на храну. Слика је увећана, а у природи је онолика, као она црта иопод ње. Кад се попне на клас, она се стражњим ногама тако јако закачи, да ју ни ветар, нп непосредно тресање класа не може оборити. Трчуљак се храни јечмовим зрном док још није сазрело, докјемекано; кад поједе половину или три четвртине зрна, он пређе на друго, и тако продужује, док сва зрна на класу не издуби. Кад бн се овај штеточиња у већем броју појавио, онда не би остало ништа друго, него да се с класја збира п поубија; а за поншпта-

кад лепги Мешинар.

кад леоки

Трчуљак.

* Carabus gibbus.