О грађењу железница узаног колосека : читано на састанку удружења српских инжењера и архитеката 24. априла 1902. године

Из свега овога изводимо, да би под једнаким околностима у току 14 година, наша дросава издала на страну у. овом Слијчају 12,863. А динара, | по завршетњку радова била би дужена. -Е

(11 тоБ404 5,889.670 -= 1,749.760) = 19,315.234 динара или |

више но у по случају: (19815 84 — 6,240. 000) — 18,075234.

_Сумарно израде пруга по овом начину стала би државу са. 25,938.528 динара скупље но у првом случају не узев у ралун_ интерес на горњи. дуг.

Жалосна истина!.

Са ово мало рачут на доказано је: да је по државу боље '“ којл (сније да о на начин прем, ћао што смо пред ломсили = јер тиме уштеђује суму од скоро двадесет и шест милијуна,

бев мало толикоко лико јој потребује да сагради још 500 киломе-

тра нових пруга. Ове цифре биће довољне да убеде и сце оне, који верују да ће се имати више користи, ако се новац узме са стране по данашњем курсу, а израда повери страним шредузимачима, == а све тога ради да се пруге што пре саграде. — Даље нам оне објашњавају — прескупу цену пруге Београд—Ниш=—Ристовац, чија нам-лоша израда срна У с0лидност страних предузимача.

Противу овог начина () пнансирања и израде пруга говори сем тога и штетност овакве позајмице са стране. Последице такове позајмице осетиле би се у брзом и наглом скакању ажиотаже, која је и данас огромна, а која би после неког времена опла 20 па п више па сто. А од каквих је штетних утицаја ажиотажа по све нас, а нарочито по трговце, увознишке и земљораднике — није потребно ни говорити. -

Може се наћи људи, који ће штетност овога пачина приписати брзој изради за 6 година, и захтевати израду пруга страним предузимачима у истом року од 14 година. У том елу"чају — (уверени смо да би нас пруге коштале бар неколико милијуна скупље) — ми ћемо претпоставити, да ће издатци бити истоветни, но тада нема разлога, који би тпли у прилог пзраде странцима. А разлози који говоре против јесу: -

1. Страни предузимачи под окриљем“. својих моћних држава, увек су мање више господари на раду и надзор од стране државе не може имати, нити има, ону вредност коју треса да има и коју би имао да пруге израђују наши предузимачи. а последица је тога: мање солидна израда појединих објекта. За то нам даје довољно доказа главна пруга са рипањским,. грделичким, сталаћским тунелом и т.д. Бр