О демократији у Америци. Св. 1

па те

5

Аво, почевши од једанаестога века па на овамо, испитате шта се догађало у Француској сваки педесет година, приметићете да се после сваког тог перлода учинила. двогуба револуција у друштвеном стању. Племић се спустио у друштвеним степенима, простак се пак узвиспо; један силази, други се пење. Сваки их полувек зближава, и они ће се кроз кратко време саставити.

И то није случај само у Франпуској. Куд год погледамо по Хришћанском свету, свуда видимо ту револудију. Свуда су разни догађаји народнога живота користили демократији; сви су јој људи помагали својим трудовима: они који смераху да припомогну њен успех, и они који никако не мишљаху да јој служе; они који су се борили за њу, а и сами они који су се прогласили за њене непријатеље; сви су без реда пошли једним истим путем, и сви су радили заједнички, једни против самих себе, други у незнању, сви беху слепа оруђа у рукама Бога,

Постепени развитак једнакости стања јесте дакле дело провиђења. Он садржи све његове главне црте: он је општи, он је трајашан, он се сваки дан отрза Људској сили. Сви догађаји, као и сви људи, потпомажу развитак једнакости стања,

Би ли било паметно мислити да ће се друштвени покрет који долази из толике даљине моћи зауставити усиљазањима једнога нараштаја Мисли ли се да ће демократија уступити пред буржоазијом и богаташима, пошто је срушила Фудалдни систем и победила краљевер Хоће ли се она зауставити сад кад је постала тако силна, а њени противници тако слаби2

Куда дакле ми идемо Нико то не може казати, је нам изрази за упоређивање већ недостају: у наше доба стања су међу хришћанима изједначена више него што су била ма у које време п ма у којој земљи; и тако