О демократији у Америци. Св. 1

4.

накости међу људма. Од тога тренутка, сви методи који се откриваху, све потребе које се порађаху, све жеље које захтеваху да се задовоље, беху кораци Е општем изједначењу. Укус за луксус, љубав к рату, царовање моде, најповршније као и најдубље страсти срца људскога, све то заједнички рађаше да богаташи оспромаше, а сиромаси да се обогате.

Од кад умни радови постадоше извори силе п 60гатства, од тада се сваки развитак науке, свако ново знање, свака нова. пдеја, мораде сматрати за клицу силе, стављене на домашај народа. Појезија, красноречност, памтење, дражести духа, жар у ображења, дубина, мисли, сви ти дарови којенебо дели људма по случају, користише демократији; износећи на видик природну способност човека, они јој служаху баш и онда кад беху у притежању њезиних противника; њезина се дакле освојења распростреше с освојењима цивилизације и просвете, пи књижевност постаде арсенал отворен свима, где се слаби п сиромашни сваки дан снабдеваху оружјем.

Наша (Француска) псторија последњих седам стотина година показује нам да су сви велики догађаји припомогли да се сталежи изједначе.

Кретоносне војне п ратови Енглеза десетковаше благороднике п распарчаше њихове земље; установљење општина уводе демократску слободу у Феудалну монархију; проналазак ватреног овружја ввједначи на 60јном пољу простака п племића; печатња постаде опште добро свију талената без разлике; пошта уносе просвету у колебу сиромаха онако исто као пу палате богаташа; протестантизам прогласи да су сви људи, један ко други, у стању да нађу пут који воде небесном царству. Откриће Америке отвори имовини хиљаде нових путова и даде авантуристи (протуви) нискога рода богатства и власт.

памети