О демократији у Америци. Св. 1

пуна

=3—

простаци се обогаћаваху трговином. Уплив новца на државне послове поче се-опажати. Трговина постаде нов извор власти, и Финанцијаши постадоше политичка, власт која се презираше а којој се ласкаше.

Мало по мало просвета се распростре; укус за књижевношћу и вештинама разбуди се; оштроумље постаде елеменат успеха, наука средство да се дође до владе, интелигентост друштвена сила; државни послови дођоше у руке научених људи.

Међутим тим, у колико се отвараху нови путови да се дође до власти, у толико опадаше важност рођења. У једанаестом веку благородство беше од неопениме вредности; у тринаестом га купују; прво се облагорођење догоди 1270 год. и једнакост се на послетку уведе у владу самом аристократијом.

да потоњих седам стотина година, благородници су по кадшто давали народу политичку власт, да би могли војевати против краљевске власти или отети власт својим противницима.

Још су чешће краљеви уводили у државну управу ниже сталеже, да би понизили благородетво“ )

У Француској, краљеви су били најраднији п најпостојанији изједначитељи стања. Кад су били славољубиви и силни, они су радили да изравне народ с благородницима ; а кад су били умерени и слаби, дозваљавали су народу да се узвиси и над самима њима. Једни су помагали демократију својим даровима, други својим породима. Лудвик Х! и Лудвик ХЛУ изједначили су све стадеже, а Лудвик ХУ сишао је на, послетку и сам са, својим двором у прашину.

Чим грађани почеше притежавати земљу и на друти начин осем Феудалнога система, и чим покретна, сопственост, позната будући, поче упливисати и давати власт, сваки проналазак у ваштинама, свако усавршење трговине и индустрије, ствараше нове елеменате јед-