О демократији у Америци. Св. 1

Од тога тренутка дођох на мисао да напишем ову књигу • ~

Међу нама се збива велика демократска револуција; ми је сви видимо, али сви не судимо једнако о њој; једни је сматрају за нешто ново, 8, држећи је за случај, надају се да је још могу задржати; други је на против сматрају за неоспорну, јер им се појављује као најнепрекидније, најстарије и најсталније дело које познајемо у историји. Е

Да замислим за један тренутак Француску онакву каква је била пре седам стотина година: ја је налазим подељену међу малим бројем Фамилија које притежавају земљу и управљају њеним обптаоцима; право господарења прелази с наслеђем с колена на колено; људи имају само једно средство да утичу један на другога,.и то је сила; власти налазимо само један једини извор, и то је непокретна сопственост.

Али свештенство у једанпут доби политичку власт, п та се власт наскоро рашири. Оно отвори своје редове свима, сиромашку и богаташу, простаку и властеливу; једнакост поче продирати. средством цркве у владу, п онај који би као роб животињски проводио живот у вечном ропству, заузе место као свештеник међу бларородницима, а често се узвишаваше п над краљевима.

Кад друштво с временом поста цивилизованије и сталније, разни одношаји међу људма постадоше заплетенији и многобројнији. Потреба грађанских закона живо се осети. Тада постадоше законозналцп; они изиЂоше из мрачних судских зидина и забачених прашљивих писарница, и заузеше места у двору владаоца, поред феудалних барона покривених ермелином и оклопима. Краљеви се упропашћаваху у великим предузећима; блатородници се исцрпљаваху у приватним ратовима;

а с а

а ан