О демократији у Америци. Св. 1

а а

људма: то је у наше доба прва дужност оних који управљају друштвом.

Новом свету потребна је нова политичка наука.

Али ми нато мало пазимо: находећи се у средини бујне реке, ми упорно управљамо погледе к неколиким развалинама које се још виде на обали, а међу тим бујица нас заноси и гура вас натрашке к пропасти, |

Нема народа у Јевропи у којих је велика друшттвена револуција коју описах брже напредовала него у нас (Француза); али она је увек случајем управљања.

Државне старешине нису никад мислиле да штогод у напред спреме за њу; она је извршена против њихове воље или у њиховом незнању. Најсилнији, најизображенији и најморалнији сталежи народа нису никако тражили да њом овладају, те да би је могли управљати по својој вољи. Демократија је дакле била остављена својим дивљим нагонима; она је одрасла као она деца која се, лишена родитељске неге, гаје сама по улицама наших вароша, и која не познају од друштва ништа друго осем његових порока пи његових беда. До оног тренутка кад је она изненадно зграбила власт, још се чињаше као да се и не зна да постоји. А тада се сваки ропски подчинио њеним и најмањим жељама; сваки ју је обожавао као идола силе. Кад се за тим ослабила својим сопственим претераностима, законодавци непаметно намислише да је униште, место да се старају да је обавесте и поправе. Не хотећи је учити да влада, они само мишљаху како да је изгурају из владе. у

Отуда је следовало да је демократска, револуција учињена у материјалној страни друштва; а да у законима, идејама, обичајима и наравима није учињена промена која би била нужна да ту револудију учини полезном. И тако ми имамо демократију без онога што треба да ублажава њене пороке и износи на видик ње-