О демократији у Америци. Св. 1

8 +

зине природне користи. Ми већ видимо зла која она носи са, собом, а још не познајемо добра која може дати. __ Кад краљевска власт, потпомогнута аристократијом, мирно управљаше јевропским народима, друштво уживаше, усред својих беда, разноврсне среће, 7 је да= нас тешко схватити и оцепити.

· Сила неколико поданика подизаше непреступне међе ИВ лноченој тиранији; а краљеви, који у очима гомиле беху божанственог карактера, црпљаху вољу 84 праведну употребу своје власти у самом поштовању које порађаху.

Међутим племићи, који и положајем беху тако јако удаљени од народа, брињаху се о његовој судби онако као што се пастир брине о своме стаду; п, ма да у сиромаху не гледаху себи равнога, опет се за то стараху о његовој судби као о аманету предатом му самим провиђењем.

Немајући појма о другом каквом друштвеном стању осем свога, не уображавајући да би се икада могао изједначити са својим господарима, народ примаше њихова доброчинства п не оспораваше њихова права. Он их љубљаше кад бејаху милостиви и праведни, џ: потчињаваше се добровољно и без понижења њиховим строгостима, као неизбежним злима које му божја рука шиљаше. Обичаји и нарави беху у осталом поставили границе тиранији, и основали неки род права и у самој сили.

Почем племић и не мишљаше да ко хтеде да му одузме повластице које он држаше за законите; почем роб сматраше своју потчињеност за дејство непромењивога закона природе, то се појми да се могло увести неко узајамно добро расположење међу тим двома тако различитим сталежима. Тада се виђаху у друштву неједнакости, невоље, али душе не беху понижене.

Људе не понижава. употреба власти или (ои) по- |

папина“ прања ере нрве ест пе Бан наиван

Ре

та