О демократији у Америци. Св. 1

9

коравања, него употреба опе власти коју они сматрају за, незакону, и покоравање оној сили која. им се по- јављује као насилничка и угњетачка. —

На једној страни беху добра, сила, рахатлук, а с њима и наклоност луксузу, префињени укус, душевна задовољства, обделавање вештина; на другој рад, грубост и незнање.

Али у тој незнајућој и грубој гомили налажаху се енергичне страсти, великодушна чуства, јака вера и природне добродетељи.

Тако образовано друштво могаше бити стално, силно _ а нарочито поштовано.

Али ево сад се сталежи мешају; границе подигнуте међу људма падају; миљкови се распарчавају, власт се раздељује, просвета се распростире, умне се способности изједначавају; друштвено стање постаје демокралско, и на послетку влада демократије мирно се утврђује у установама и наравима.

Кад све то буде свршено, онда ћемо добити друштво у коме ће сви љубити закон и покоравати му се драговољно, сматрајући га за своје дело; у коме љубав према државном старешини неће бити страст, него тихо и на разуму основаво чуство, за то што ће се власт коју влада има сматрати за нужну а не божанствену. Кад сваки буде имао права и буде осигуран. да их сачува, онда ће се међу свима сталежима утврдити неко мушко поверење, и неки род узајамног снисхођена, које ће бити толико исто А Ва ОК са гордости колико од нискости.

Обавештен о својим правим интересима, народ ће. разумети да треба да се потчини теретима друштва, ако хоће да се користи његовим добрима. Слободно удружење грађана замениће тада индивидуалну силу племића, а држава ће бити заштићена од тираније и злоупотребе слободе.