О демократији у Америци. Св. 1

284

рици, врло ослабљен, опет се за то још налазе његови изванредни тратови у обичајима и завонима,

Тодине 1792. баш у време кад антихришћанска француска република започињаше свој кратки живот, законодавно тело у Масахусецу обнародова закон војп ће читалац мало час имати пред очима, и коме једина цељ беше да намора грађане да светкују недељу. Ево увод п главне наредбе тога закона који заслужује да привуче сву пажљу читаочеву:

„Будући, вели законодавац, да је празновање недеље од општег интереса: да оно производи полезно прекидање послова; -да даје људма прилике да размисле о дужностима живота и погрешкама којима је род човечански потчињен; да, дозвољава указивати засебно пи јавно част и поштовање Богу створитељу и управитељу васпоног света, п одавати се оним доброчиним делима која су украс п утеха хришћанских друштава.

„Будући да нерелиђиозне или лакомислене особе, заборављајући дужности које нам недеља налаже п користи које друштво од ње добија, обешчашћавају њезину светост предајући се својим задовољствима или својим пословима; да је тај начин поступања противан њиховим сопственим интересима: да је, осем тога, такве прпроде да узнемпрује оне којп не следују њиховом примеру, пл наносп стварну штету целом друштву уводећи у њ укус “расппања и развратне обичаје;

„Сенат и представнички дом наређују ово што следује:

„1. Нико неће моћи, у недељу, држати отворен дућан или радпоницу. Нико се неће моћи занимати ма каквим послом, бпти на концерту, балу или у позоришту ма какога рода, ни ловити, ни играти се, ни увесељавати се. Преступници ће се казнити новчано. Новчана казна неће бити мања од 10 ни већа од 20 шилинга за сваки преступ.

„2. Никакав путник, вођ, рабаџија, неће моћи, осем случаја нужде, путовати недељом. У противном случају казниће се истом казном,

сура