О демократији у Америци. Св. 1

286

моћи ловити ни животиње ни рибу, ни итратпи карте и подобне пгре, ни посећавати куће где се даје пиће. Нико неће моћи путовати осем случаја нужде.

_То није једини трат којп су релиђиозни дух И строге нарави првих исељеника оставили у законима. | У прерађеним штатутима државе Њујорка, св. ]. стр, 662, читамо следећи чланак.

» Сваки који у двадесет и четпри сахата добије илп изгуби, играјући илпш кладећи се, суму од 25 долара (од прилике 132 !7.), сматраће се да је учинио преступ (пизаетаеапог,) и кад се дело докаже, биће осуђен на новчану казну која ће бити најмање пет пута онолика колика је добивена или изгубљена сума; та ће се сума предатп надворнику сиротиње у општини,

» Онај који изгуби 25 или више долара може их захтевати натраг пред судом, Ако он то не учини, онда надзорник сиротиње може оптужити онога који је добио пи принудити га да да, на корист спротиње, добтвену суму п још трипут толико.“

Закони које наведосмо са свим су скорошњи; алп ко би их могао разумети пре но што загледа у сам почетак насеобинар Ја не сумњам ни најмање да се у наше доба кривични део тога законодавства врло ретко примењује, закони још задржавају своју укоченост, а нарави су већ попустиле покрету времена. Међутим празновање недеље у Америци још је ствар која највише пада странцу у очи.

Има нарочито једна велика амерпканска варош у којој је од суботе у вече друштвени покрет као одгођен. Човек иде кроз њу у време које је најзгодније за рад ових који су у зрелом добу по за задовољства п уживања младежи, и налази се у дубокој усамљености. Не само нпко не ради, нето се чини да нико не живи. Не чује се ни покрет индустрије, ни израз радости, па ни само оно потмуло жуборење које се непрестано подиже из сваке велпке вароши. Около цркава ланци су затегнути; капци на кућама пола затворени

арт