О демократији у Америци. Св. 1

МИ и 287

једва пуштају по неки сунчани зрачав у обиталише грађана. Једва се овде онде угледа по неки усамљен човек који у највећој тишини пролази кроз пуста раскршћа и дуж празних улица,

Сутрадан, у прозорје, трештање кола, лупање чекића, вика људи на ново се почињу чути; варош се разбуђује, несповојна гомила нагли к огњиштима трговине и индустрије; све се миче, све се креће, све се жури око вас. Неком тако рећи заносном мртвилу следује грозничава живост и окретност; рекао би човек да сваки има само један дан на расположењу да се обогати и да ужива своје богатство.

(Е) Страна 58.

Излишно је говорити да у овој глави нисам имао намеру да излажем американску историју. Моја је једина, цељ била да поставим чптаоца, у стање да оцени утицање мишљења и нарави првих исељеника на судбу првих насеобина ин Савеза у опште. Ја сам се дакле морао ограничити на навод неколико одломака.

Ја не знам да л се варам, али чини ми се да идући путом који ја овде само показујем, могле би се показати 0 првом добу американских република, слике које не би биле недостојне да привуку на се погледе публике, и које би без сумње дале државницима, материје за размишљање, Немогући се сам одати томе послу; хтео сам бар да га другима олакшам. По томе, држао сам да овде треба укратко да побројим и разложим дела која ми се чине да су најкориснија, у том обзиру.

У број општих докумената који би се могли с коришћу читати, ставићу најпре дело названо: Назбогтса1 со!1есбоп о1 вбабе рарег5 апа обћег апбћелбјо Фоситепе а, 1пбелдаед аг табегта1в Фот оп ћзабогу огбће Џпзбеа ббабев ој Атетјса; ђу Ебђепелег Нагата.