О демократији у Америци. Св. 1

246

_ Бостону 1792 год. Види нарочито, у белкнатовом делу, трећу

главу прве свеске. У тој глави писац даје изванредно дратоцене подробности о политичким и релиђиозним начелима шиританаца, о узроцима њиховога исељења и о њиховим законима, Ту се налази овај интересантни навод заклетве учињене 1663 год; „Нова Енглеска треба непрестано да се опомиње да је она основана у цељи верозакона а пе трговине, На њезином се челу чита да је завештала чистоту односно јеванђелске науке и дисциплине. Нек се трговци и сви они којих се занимање састоји у давању новца под пнтерес опомену да је предмет основања ових насеобина била, вера а не добит. Ако међу нама има неко којп у оцењивању света ин вере, сматра свет као 18 аверу узима само за 12, тај није задахнут чуствима правога спна Нове Енглеске.“ Читаоци ће наћи у Белкнату више општих идеја п више силе у мислима него у свима дојакошњим амерпканским историцима.

Ја не знам да л се та књига налази у краљевској библијотеци. Међу средсредним државама које већ одавно постоје, и које заслужују да се о њима занимамо, нарочито се одликују државе Њујорк и Пенсплванија. Најбоља историја коју имамо о држави Њујорку названа је: Назђогу 01 МеуЈотк, раг Мат бтабћ, печатана у Лондону 1757. Од ње има превод на француском, печатан такође у Лондону 1767, 1. св. у—=12. Шмит нам даје полезне подробности о ратовима Француза и Енглеза у Америци. Од свију амери-

канских историка овај нам најбоље показује чувену конфе-.

дерацију Ирокоаза.

Што се тиче Пенсилваније, не могу ништа боље учинити нето да наведем Праудово дело названо: Тће ћззбогу о! Репзу!уапта, Ггот ће отјетпа! по ти опала зе Летепћ о1 фћаћ ргоулпсе, ппдех ће Пгзбргорглећог апа соуегпог У лат Репп, 1п 1681 5111

пралина