О демократији у Америци. Св. 1

"На, многим местима те исте књиге показује се дух грађанске "слободе и политичке независности који карактеризираше пишчеве савременпке. Њихова начела односно владе сваки час пзлазе на видик. Тако наприлику видимо да становници Масахусеца дају. године 1630, десет година, после основања Шлимута, четири стотине фунти штерлинга да се отвори университет у Камбриџу. –

Ако од општих докумената који се односе на, историју Нове Енглеске пређем на оне који се тичу разних држава које се налазе у њезиним границама, ја бих пре свега имао да наведем дело названо: Тће ћазбогу 01 ће соЛопу об Маззасћизе в, ђу Нцбећтпзоћ, Пецбепап! соуегпог о! еће Магзасћизе в ргоујпсе, 2 св. у— 89. У краљевској библијотеци налази се један примерак те књиге; то је друго издање печатано у Лондону 1765. год.

Хечинесонова историја, коју сам више пута наводио у тлави на коју се ова примедба односи, пичиње се с годином 1628 п свршава се с годином 1750. У целом се делу види велика оданост ко истини; стил је прост и без китње, Та је историја врло подробна. -

Најбољи докуменат, односно Конектикута, јесте исто рија од Вепјашј а -а Тгтитђи/!-а, под насловом: А солр1ефе НИзабогу о: СОоппестеце, сју-апа есс1езта5 1 са, 1630—1764, 2 св. у—-8%, печатане 1818 у Њухавену. Не верујем да се то дело налази у краљевској библијотеци.

Та историја садржи јасно и хладно излагање свију дотађаја збивши се у Кунектикуту за време перијода означеног у називу дела. Писац се користио најбољим изворима, и његова, причања задржавају карактер истине. Све што каже о првим временима Конектикута прекомере је интересантно. Види нарочито у његовом делу устав од 1639 год. св. |. вл. УЛ. стр. 100; а тако исто и кривичне законе Конектикута, св, Т, гл. УП. стр. 125. "

(; правом се уважава дело Јеремије Белкната названо: Назбогу 01 Кем-Нашрзћ ге, 2 св. у— 89. печатано у

5 - = 945