О демократији у Америци. Св. 1

252

управом дубље укорењења него у Француској и где она чине више зла.“ (Писма Мадпсону, 28 Августа 1789).

Истина је да је у Фрацуској централна влада, од неколико векова, чинила све што је мотла да рашпри административну централизацију; она у томе послу није никад. имала других гранпца осем својих сила.

Централна власт пропзишавша пз француске револуције отишла је у томе даље од свију својих претходника, јер је била јача и наученија него ико од њих: Лудвик ХЛУ потчињаваше ситнице општинскога живота вољи надзорника; Наполеон их је потчинио министарској вољи, Начело је увек једно исто са ближим пли удаљевијим последицама.

(К) Страна 180

Та непроменљивост устова у Француској нужна је последица француских закона.

То се најпре може видети код најважнијег закона, онога војни одређује ред наследства на престо. Шта је непроменљивије у своме начелу него политички ред основан на прпродном реду наследства од оца на спнар Године 1814, Лудвик ХУПТ захтевао је те се признала та вечност закона политичкогта наследства у корист његове Фамилије. Они који су уређивали последице револуције од 1880 год. следовалпи су његовом примеру; онп су само увели вечност закона у корист друге фамилије; онп су у томе подражавали канцелара Мапу који се, установив нов прламенат на развалпнама старота, постара да прогласи у истој наредби да ће нове судије бити независне, као што су били њихови претходници, Закони од 1880, као п од 1814 год. не показују никакво средство за мењање устава. А очевлдно је да обична средства која законодавство има на руди нису довољна за то.

Од кога краљ добија своју власте Од устава. Од кота

паран н