О демократији у Америци. Св. 1

953

перовир од устава. Од кога посланицир Од устава. Како би дакле краљ, перови, и посланици могли, скупив се уједно, изменити штогод у закону по чијој спли онп једино владајуг Ван устава они су ништа: на које би се дакле земљиште овл поставили да промену уставр Од две ствари једна; или онн не могу ништа да ураде уставу, који постоји против њихове воље, п тада продужују владати у његово пме;

или успеду да измену устав, пи тада они носу ништа, јер

закон средством кога они постојаху, не постоји више. Поништив устав, они су себе поништили.

То се још боље види у законима од 1880 него ли у законима од 1814 год. По законима од 1814 год., краљевска власт беше на неки начин изван и више устава; а устав од 1880 год. створи враљевску власт, н она без њега не беше, по своме сопственом признању, апсолутно ништа.

Тако дакле један део франдускога, устава непромењљив је 30 то што су га скопчалн са судбом једне фамилије; а целина му је тако исто непроменљива за то што нема законих средстава да би се могао променити.

Ништа се од тога не може применити на Енглеску. Енглеска нема писанога устава, па се за то не може ни рећи да се њезин устав мења. “

(1) Страна 181.

Најважнији писци који су писали о енглеском уставу једногласно признају то свемогућство парламента,

Делолм вели, тл. Х, стр. 77: ЈЕ 15 а тпаатслеа] ргтпарје мић ће Епоаћ Јаууегз, «ћађ рагЛашепе сап до еуету ипо, ехсерђ тапс а уотап а тапл ог а тап а уотап.

Блекстон се изражава још категоричније, ако не енер= гичније, од Делолма; ево како:

„Власт и правосуђе парламента тако су пространи и тако апсолутни, по г. Едуарду Гоку, било односно лица било