О демократији у Америци. Св. 1

275 коју би против неке државе подигли грађани - друге које државе, или грађани пили поданици неке стране државе.

ЧЛАН ХИ,

1. Бипрачи ће се скупљати у својим дотичним државама и гласаће тајним начином за нанменовање председника п подпредседника, од којих бар један неће бити становник оне државе које су они; они ће на једној цедуљици означити име онога кога желе дз изберу за председника, а на другој засебној пменоваће лице које бирају за подпредседника: за тим ће направити особите спискове свију оних који су бирани за председника и подпредседника и броја гласова које је сваки од њих добио; те ће спискове потписати, одостоверити, запечатити и послати, под адресом председника сената, у место где станује влада Савезних Држава. Шредседник ће сената отворити, у присуству оба дома, све записнике и гласови ће се пребројати. Она особа, која буде добпла највећи број гласова за председништво биће председник, ако тај број сачињава већину свију бирача; а ако нико немадне ту већину, онда ће представнички дом одмах избрати, тајним гласањем, председника из међу три кандидата који су добили највише гласова за председника. Али у том избору председника гласови ће се бројати по државама, а представништво сваке државе имаће само један тлас; један члан или чланови две трећине држава треба да присуствују за тај предмет, а за избор ће бити нужна већина свију држава. А ако представнички дом не избере председника, кад избор падне на њега, пре четвртога дана идућег Марта, онда ће подпредеедник бити председник, као и у случају смрти или друге уставне неспособности председника.

9. Особа која добије највише гласова за подпредседништво биће подпредседник, ако број добпвених гласова сачињава већину целога броја скупљених бирача; а ако нико

није добио ту већину, онда ће сенат избрати за подпред-

18%