О демократији у Америци. Св. 1

еј

291

новоустановљени суд мораће се управљати по општем заквону, пзузимајући судове правичности, које законодавна скупштина може установити по овом уставу.

3. Исповедање п слободно вршење свију вера п свију богослужења, без икаквог прверства, дозвољено је свакоме, и биће увек; али слобода свести ујамчена овим чланом не може се раширити толико да би могла извинити развратна дела п поступке несагтласне с миром и безбедношћу државе.

4. Будући да су еванђелски свештеници, по своме занимању, посвећени служби божјој п старању о душама, и да не треба да буду узнемиривани у великим дужностима својега стања, то никакав еванђелски свештеник пли поп ма

"кога напменовања неће се моћи позвати, ма у каквим окол-

ностима и ма из каквог узрока, ни на какво цивилно или војно звање. 8

5. Државна војска треба увек да буде наоружана, диспиплинирана п готова за службу; алп сваки државни становник који би припадао ма којој вери у којој свест осуђује употребу оружја, бпће ослобођен, плативши у новцу накнаду коју ће скупштина законом одредити, п која ће се оденити према дужини времена и новчаном трошку који потребује добар војник.

6. Дејство привилеђије ћађеаз согрциз моћи ће се привремено обуставити само у случају побуне или непријатељског напада, кад ошште спасење захтева ту обуставу.

Т. Нико неће моћи бити суђен на тужбе којима, одтовара највећа пли срамна казна, ако није оптужен великом поротом. Од овота начела има више изузетака; први је изузетак кад сами представници оптужују; други, кад се гони народни војник у активној служби или војник стајаће војске у време рата (или у време мира, ако је конгрес дозволио држави да држи војску); трећи, кад се тиче малих крађа (Шебе Татсепу): законодавна ће скупштина определити те крађе.

196