О демократији у Америци. Св. 1

54

брежјама новога света. Ове нове јевропске насеобине, ако ине беху савршене демократије, садржаваху у себи клицу потпуне демократије. То беше последица двају узрока: у опште се може рећи да исељеници у време свога доласка из отаџбине немађаху ни помисла ма 0 каквом надмоћију пли узвишености једних над другима. Срећни и богати обично се не исељавају, а сиротиња п несрећа најбољи. су. јемци једнакости које познајемо:

међу људма. Међутим догађало се више пута да велика властела прелажаше у Америку услед политичких пли верозаконских распри. Издадоше сеп тамо закони којима. се иђаше на тодасе оснује хијераркија редова: али на скоро се примети да американска земља са свим одбаци

ваше територијално племство. Увиде се да за искрчене те упорне земље беху нужна постојава п спнтересом скоп-

чана успљавања самога сопственика. Кад земља би приуготовљена за рад, увиде се да њени производи не бејаху довољно велики да обогате п господара п закупца. Земљиште се по томе природно раскомада на мале миљ-

кове које сами сопственици обделаваху. А племство

вата корен само у земљи. Он се па њу ослања и за њу

се привезује. Опо се не уводи самим повластицама п не

оснива рођењем него наследном непокретном сопстве-

ношћу. Један народ може имати грдна богатства п ве-

лпике сиротиње, али ако та богатства нису територи-

јадна, у њему се виде сиромаси п богаташи, а лемства,

управо рећи, нема.

(Ове дакле енглеске насеобине у време свога постанка , веома наличаху на Фамилије. Ове се, још од, почетка, чињаху да су намењене да развију слободу, али не аристократску слободу своје старе отаџбине него грађанску п демократску, које се потпун образац још не налажаше у исторпји света.

Међутим у тој општој боји опажаху се врло јака преливања које је нужно да покажемо.