О демократији у Америци. Св. 1

98

клицу свега онога што ће следовати и кључ готово целога дела. 5

Исељеници који, у разним епохама, заузеше земљиште које дачас обухвата американски савез, разликоваху се у многоме један од другога. Они немађаху једну исту дељ, пи управљаху се по разним начелима.

Међутим ти људи имађаху црта које беху свима отиште, и сви се налажаху у подобном положају

Језик јеможда најјача и најтрајашнија свеза међу људма. Ови исељеници говораху једним истим језиком; онп сви беху деца једнога истога народа. Рођени у вемљи коју партајска борба потресае већ од неколико векова и у којој је час једна час друга партаја бивала принуђена да се ставља под заштиту закона, они се беху политички изобразили у тој строгој школи; међу њима беше распрострто више појмова о праву и више начела о правој слободи него у већине јевропских народа. У време првих исељења, општинска управа, та плодна клица слободних установа, већ се беше дубоко укоренила у енглеским обичајима, а с њом и начело народног суверенства беше ушло у срце монахије Тудор-а,

Верозаконе распре потресаху баш у то доба, цес хришћански свет. Енглеска се беше упустила у њихс јарошћу. Карактер њезиних обитаопа, који је увек био озбиљан и разборит, беше постао строг и цепидлачки. да време тих умних бораба, просвета се беше умножила и дух постао много обделанији, Док се о вери говорило, нарави су се очистиле. Све те опште црте народа налажаху се више или иање у физиономији оних њених синова који беху дошли да потраже нову будућност на противположеним обалама Океана.

У осталом, једна примедба, о којој ћемо и доцније имати прилику да говоримо, потпуно се примењује не само на Енглезе, него и на Французе, Шпањолце, и све Јевропце воји су се једно за другим стањивали на при-

0 ДЕМОЕРАТИЈИ У АМЕРИЦИ. 8