О демократији у Америци. Св. 1

92

почели старети, и кад су на послетку дошли на мисао да посматрају своју колевку, време ју је већ било 06мотало облаком, незнање п гордост били су је окружили баснама, пза којих се скриваше истина.

Америка, је једина земља где су се могла, очима. пратити природна и мирна развијања друштва, где је било могућно тачно определити уплив који је почетак држава чинио на њихову будућност.

У време кад се јевропски народи искрцаше на прибрежја новога света, црте њихова карактера беху већ Јасно означене. Сваки од њих пимађаше засебну Физпономију; и будући су већ били дошли до онога ступња, обравованости који побуђује људе на изучавање себе самих, то су нам они предали верну слику њихових мњења, нарави изакона. Људи петнаестог века познати "су нам готово тако исто као п нашега. Америка нам“ дакле показује у свој сјајности оно што нам је незнање или варварство првих времена отргло испред очију.

Доста близу времена кад се американска друштва. основаше, да бл могли подробно познати њихове елементе, доста удаљени од Тога времена да би већ могли судити о ономе што су те клице пропзвеле, наши сувременици као да су намењеви до дубље загледају у људске догађаје него њихови преходници. Провиђење нас је снабделб буктињом која оскудеваше нашим оцевима, и дозволило нам да распознамо, у судбини народа, првобитне узроке које мрачност прошлости сакриваше од њих. Е Кад пажљиво проучимо американску историју п кад по том брижљиво испптамо њено политичко п друштвено стање, онда се осећамо потпуно убеђени о истини: да нема ни једног мњења, ни једног обичаја, ни једног закона, могао бих рећи ни једног догађаја, кији се не објашњава почетком образовања американскога народа. Они који буду читали ову књигу наћи ће дакле у овој глави