О демократији у Америци. Св. 1

и Родисланд постали су без суделања пи готово без знања старе отаџбине. Нови становници не црпљаху власти из ње, ма да јој не одрицаху старешинство; они се сами организоваше, пи тек после тридесет илп четрдесет година добише устав од Карла ТЕ

И за иста често је тешко, проучавајући прве псторијске и законодавне споменике Нове Енглеске, наћи свезу која веже исељенике за земљу својих праотаца. Сваког тренутка их човек види да врше суверена дела; онп наименовавају званичнике, воде рат, закључују мир, издају полицијске наредбе, праве законе, једном речи, они раде тако као да не би зависили ни од кога другог осем Бога;'

Ништа није чудноватије, а у исто време ни поучљивије од законодавства тага доба; у њему се нарочито налази кључ велике друштвене загонетке коју Савезне државе дају данашњем свету.

Међу тим споменицима најкарактеристичнији је законик Конектикута од 1650 године. • :

Законодавци Конектикута“ почели су најпре радити'на вровичним законима, па да би их саставили дошли су на чудновату мисао да узму из библије ово:

1 У грађанскими кривичним поступцима и у организовању судова, становници Масахусеца били су одустали од обичаја који у том обзиру владаше у Енглезкој: 1650 године, краљево се име још не виђаше на судским мандатима=.

Заковик од 1650 год. стр. 28 (Нагнога 1880)

3 Види такође у историји од Нифећзоп-а; СВ, ЈЕ етр: 485 —- 456, тумачење казненог закона који је 1648 усвојила насеобина масахусецка; тај је закон основан на начелима подобним онима на којима је основан закон Конектикута.

ПУ

паса нај ке