О демократији у Америци. Св. 1

„

45

„Сваки који буде обожавао другог Бога осем Гос- | пода, веле они у почетку, казниће се смрћу.“

За тим следују десет или дванаест наредаба псте природе, које су од речи до речи узете из Детеронома, Екзода и Левитика.

Клеветање Бога, врачање, прељуба и силовање,' казне се смрћу; груба увреда родитеља од стране деце казни се истом казном. Јако се пренашаше законодавство једног суровог п полуобразованог народа у друштво просвећеног духа и благих нарави; и за то смртна казна нвгде не беше мање примењивана. него у Конектикуту, ма да његови закони садржаваху више случајева те казне него икоји други,

У том кривичном закону, законодавци се поглавито старају да одрже морални ред и добре нарави у друштву. Они, по томе, непрестано прелазе па земљиште савести, и готово нема ни једног греха који не потчињавају цензури званичника. Читалад ће приметити с ваком строгошћу ти закони казне прељубу и силовање. У њима се строго казни и сам невини саобраћај међу неожењеним и неудатим особама. У подобном случају судија је овлашћен да казни кривце или

' Прељуба је тако исто кажњена смрћу масаусецкиј завоном, и Нибећтзоп вели, у св. [ стар. #41, да су више особа за иста претрпеле смртну казну за то злочинство. Он наводи о томе једну занимљиву анекдоту која се односи на 1668 годину. Нека удата жена била, је у љубавним одношајима с неким младићем; после извесног времена она остане удовица п уда се зањ; пошто прође неколико година публика посумња о интимности у којој су негда били муж и жена, п тако они буду предати кривичном суду. Чим су оптужени одмах су били уашшени и у мало што обоје нису билг, осуђени на смрт.