О демократији у Америци. Св. 1

новчано, или батинама, пли принудом да се узму“ ин ако се може веровати записницима старпх судова Њухавен-а, спорови те природе не беху ретки. У једном судском решењу од 1660 год. изриче се новчана казна, и укор против неке девојке која је била оптужена за то што је изрекла неколико скаредних речи и што се дала пољубити. Закон од 1650 год. пун је предупређујућих. мера. Он строго казни лењост и пијанство. Гостионичарима и механџијама забрањено је давати трошачима више од једне извесне количине вина. Новчаном казном и батинама казни се проста лаж, кад може шкодити. У другим местима, законодавац са свим заборавља велика начела слободе вере која је он сам захтевао у Јевропи, и прописује новчану казну за оне који не иду у Цркву. Он у том смотрењу пде толико далеко, да казпи врло строго,“ а кадшто и самом смрћу, Хриш-

1 Законик од 1650 ТОД.

По кадшто се догађало да су судије изрпцале укупно те разне каштите, као што со то види из једног решења од 1648 год. (етр, 114. Кеу Науеп апнушбез) које гласи: да се Маргерпта Бедфорт, која је признала да се упуштала у казнима дела, осуђује на батине п да ће се прпнудити да ступи у бракес Николом ћеминсом, својим саучееником.

То није био случај само у Канектикуту. Види пзмеђу осталих закон од 18 Септембра 1644 год. у Масахусецу који осуђује Анабаптисте на прогнанство. Нзболеа] соПесбоп обзбаје рарегз, ев. ГК. стр. 588. Види такође закон обнародован 14 Октобра 1656 протов Квакера: „будући, вели закон, да се појавила једна. проклета секта Јеретика који се зову Квакерп,...“ да тим следују наредбе које осуђују на врло велику новчану казну капетане лађи које би донеле Квакере у земљу. Квакери који би ушлиу државу казне се

рана ---=