О демократији у Америци. Св. 1

Закон одређује начин Како да се подмири читава томила друштвених потреба које се у Француској још и данас не познају.

Али ориђинални карактер американске цивилиза| ције показује се у потпуној својој светлости нарочито | у наредбама које се односе на јавно васпитање,

„Будући, вели се у закону, да ђаво, који је непријатељ рода човечијег, налази у незнању људи своје најужасније оружје, п да не треба да знање које су наши оцеви донели остане сахрањено у њихову гробу; будући да је васпитање деце један од првах пнтереса државе, то помоћу Бога... .15. За тим долазе на= редбе којима се установљавају школе у свима општинама и њиховим становницима намеће дужност да самп разрезују данак за издржавање пстих, За противни случај прописују се велике новчане казне, На тај исти начин основане су п више школе у насељенијпм крајевима. Општински су званичници Дужни пазити да родитељи шаљу своју децу у школу; онџ су овлашћени да осуђују на новчане казне оне који то не би чинили; а ако бп се противљење од стране родитеља продужило, онда друштво заузима место Фамплије, оно узме дете, п одузима оцевима права која им је природа дала, али која су онп злоупотребили. Читаоцу ће без сумње пасти ју очи увод ових наредаба: у Америци вера води просвети. Човек долази до слободе вршећи божји закон.

Кад тако укратко прегледамо американско друштво од 1650 год. си кад за тим испитамо стање Јевропе, а нарочито њезпнога копна тога доба, онда се морамо удивити: у почетку седамнаестога века владаше _ на целом јевропском копну апсолутна краљевска власт на развалинама одпгархијске п Феудалне слободе средњега века. У тој блостајућој се п књижевној Јевропи,

' Закон од 1650, стр. 90.

ђавола ка