О демократији у Америци. Св. 1

6!

милијама да одрже исте баштине неповређене, него ам још одувима п вољу да то покушавају, и готово их навлачи да с њим суделују на својој сопственој пропасти.

Закон о једнакој подели пмовине дејствује на два начина: кроз ствари на људе, а кроз људе на ствари. Он на оба та начина жестоко напада непокретну сопственост и нагло уништава Фамилије и имаћа.!

Ако пко, то без сумње ми Француви деветнаестога, века, који смо свагдашњи сведоци политичких и друштвених промена којима је узрок закон о наследству, не треба да сумњамо о његовој сали. Ми га сваки дан видимо да непрестано иде по нашој земљи, рушећи на своме путу зидове наших обиталишта, и обарајући ограде наших њива. Но и ако је закон о наследству учинио већ много међу нама, опет му за то остаје још много да

учини. Наше успомене, наша мњења и ваши обичаји веома му сметају.

' За то што је земља најсталнија сопственост, налази се кад и кад богатих људи који су склони да учпне велике жртве 32 набавку таке сопствености, п којп радо губе знатан део свога прихода само да би сачували остатак. Алл то су случајеви. Љубав к непокретној соп= ствености сад се обично налази само у сиромаха. Мали тазда непокретног добра, који је мање пзображен, који има, мање фантазије и страсти него велики, у опште се брине само о томе како ће да умножп своју пмовину, п често се догађа да помоћу наследства, брака и трговине у томе п успева.

Поред тежње која пагони људе да распарчавају земљу, пма дакле једна друга која их наводи да је нагомилававају. Та тежња која, је довољна, да стане на пут да се имовине не разделе до бенконачности, није доста јака да створи велике територијалне имовине, а још мање да их одржи у истим фамилијама,