О демократији у Америци. Св. 1

60 | - =

могу се надати да неће бити сиромашнији од свога опа, али не да ће притежавати она иста добра која он притежава; њихово богатство мора ће се састојати пз друтих елемената, а не оних који састављају његово.

А, чим се имаоцима непокретних добара одузме веЛики интерес успомене, гордости, чуства и частољубља за одржањем земље, можете бити уверени да ће је онп пре или после продати из велпког новчаног интереса, почем се повретни капитали рентирају много боље него други, и почем су удеснији за задовољење магновених страсти, |

Кад се велика непокретна пимаћа једном резделе, она се више не сједињавају; јер мали газда има сразмерно више прихода од своје земље! него велики од своје, и по томе продаје је скупље. И тако они истр еконемни рачуни који су навели ботаташа да прода своје велике балштине, стајаће му на путу да купи мале те да он њих састави велике.

Оно што називају дух Фамилије, често је основано на обмани личнога самољубља. Човек тражи да се овековечи и, на неки начин, обесмрти у својим праунуцима. Где дух Фамилије престаје, ту ступа на његово место лично самољубље са својим наклоностима. Будући се Фамилија тада представља духу само као нешто нејасно, то сваки мисли само на магновену угодност; брига се води о првом нараштају, а о удаљенијима се ни не мисли.

Не тражи се дакле да се своја Фамилија овековечи, или се бар за то траже друга средства, а не непокретна вопственост.

По томе, закон о наследству не само да смета Фа-

' Ја не велим да мали газда боље ради, али он ради с __више ревности и брижљивости, п добија радом оно што што му не достаје у вештини.

пјева =