О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

4

спитају; док се не васпитају, они остају сирови и скоро у опреци с том финијом и вишом културом.

Међутим, данашње је доба, неоспорно, једно битно демократско доба. Ми смо данас скоро на врхунцу под самим „врхом“ једке велике демократске периоде. Велим „под врхом“ зато што покрет још није достигао своју највишу висину; данашња ће демократска плима, за неко време, још расти. Огуда оно што је горе уопште речено о књижевном образовању у демократска доба вреди сасвим посебице за наше време. Техника, па и науке, као специалне струке, напредују, док књижевна култура нагло опада. Две земље у којима је књижевно образовање стајало одувек извзнредно високо, Француска и Енглеска, бележе такође тај корак у назад. Занимљиво је да је то опадање јаче у оној између те две земље која је књижевном културом више стајала, јаче у Француској но у Енглеској. Зато што је у Француској демократска навала нарочито јака. У Француској су се у последње време почели правце бојати да не изгубе своју специфичну „француску културу“, оне фине књижевне способности којима су Французи увек предњачили осталим народима: укус, вештину писања, меру, и особине које у њих, а можда и иначе, иду упоредо с овима: оштроумност, посматрачки