О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

14

мишљсша. У књизи је увек онако како је за време писања било у глави пишчевој. Кад нешто није јасно у књнзи, то је отуда што није било јасно ни у пишчевој глави; кад нешто није било везано и није ишло добрим редом у глави, није везано и не иде добрим редом ни у књизи. То вреди о крупним одељцима састава као и о оним ситним логичним односима појединих реченица и појмова, из којих се састоји тако звана правилност, корекција стила и језика. Рђави писци су слаби мислиоци. Мане њихова писања одговарају тачно манама њихова мишљења. Кад се деси да и добри писци погреше, кад и код њих наиђете на рђаз стил, на збуњена места, на неуредно излагање, знајте да снда ни код њих у тренутку писања није било све у реду, да је писац у тнм тренуцима био немоћан да се прибере, да види целину, да органски повеже своју грађу и своје аргументе. То се најбоље види код сних који пред крај живота, или у болести, пзлажу мисли које су имали у доба док су били здрави. Код онога код кога су мисли јасне и логично повезане у глави, код њега су оне такве увек и на хартији.

То су људи који лепо пишу. Отуда су, обратно, добри мислиоци били увек добрн стилисти; без обзира на то коме су научном роду припадали, да ли су били књижевници,