О књижевности : са спроводном речју и допунама за ово издање

што је као теоријско решење могло бити само логичка апстракција, без дубљег одјека у вама, без даљег утицаја на ваш морални живот. Јер дела књижевна ке увере вас само логично, доказавши вам тачност једне мисли, но вас и придобију и позуку за собом. Тако вам је као да сте пријатељском руком поведени, место да вам је само сув савет пружен. Њена обраћања на ваше осећање, лепи примери које вам она износи, имају нечег прилепчивог и неодољивог у себи. Да само један пример наведем, ја држим да нико није прочитао „Воденицу на Флоси, “ а да није осетио тај морални утицај примера из фикција. Људима у већини прилика није довољно само објаснити једну ствар, да у њу верују, или да вас послушају, говорити само њиховој памети; но им се ваља обратити и срцу, њиховом осећању. Они често могу врло добро разумети разлог, па да то ипак остане без даљих практичних последица. Да пођу за разлогом, они треба да су разлог осетили. Отуда то велико преимућство књижевно-